Stari članak obećava pet namirnica i način da „sprečite rizik od parazita“. Naslov zvuči kao da je reč o nečemu što vreba u svakoj kuhinji.
Telo teksta je skromnije: opšti saveti bez ijednog izvora. Zato smo svaku stavku proverili kod zvaničnih zdravstvenih ustanova i evo šta se može potvrditi, a šta ne.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije medicinski savet. Ako posle obroka imate tegobe, obratite se lekaru.
Sirova riba: najjasniji slučaj
CDC navodi da se anizakijaza dobija jedenjem sirove ili nedovoljno obrađene ribe ili lignji u kojima su larve parazita iz roda Anisakis.
Larve mogu da zahvate probavni trakt. Tegobe uključuju bol u stomaku, mučninu i povraćanje, a ponekad i alergijske reakcije.
Stari tekst savetuje sirovu ribu „samo na proverenim mestima“. Izvor, međutim, govori o postupku, a ne o reputaciji. CDC, pozivajući se na smernice FDA, navodi dve mogućnosti: kuvanje do preporučene unutrašnje temperature ili zamrzavanje po tačno propisanim režimima temperature i trajanja.
Razumno je zaključiti da „provereno mesto“ znači mesto koje te postupke zaista poštuje. Samo ime restorana to ne garantuje.
Žablji kraci: dokaz postoji, ali je uzak
Za žablje krake nismo našli zvaničnu preporuku o trajanju pripreme. Tvrdnju o „dugotrajnoj termičkoj obradi“ zato ne možemo da potvrdimo kao pravilo.
Ono što postoji jeste pismo urednicima časopisa Emerging Infectious Diseases iz 2009. Kineski autori pregledali su 544 žabe u provinciji Guangdong i larve trakavice roda Spirometra našli kod 27,3 odsto divljih žaba (124 od 455).
Kod gajenih žaba vrste R. nigromaculata nije bilo zaraženih. Autori navode da jedenje mesa divljih žaba i stavljanje obloga od sirovog žabljeg mesa na rane nosi visok rizik.
Ograničenje je očigledno. Prema onome što smo pročitali, pismo ne sadrži podatke o zaraženim ljudima, a odnosi se na jedan region. O žabljim kracima kupljenim u Evropi podatke nismo našli.
Puževi i vodeni kesten: pitanje geografije
Parazit Angiostrongylus cantonensis, poznat kao plućni crv pacova, prema CDC-u se najčešće prenosi jedenjem sirovih ili nedovoljno obrađenih puževa i golaća. Moguće je i slučajno, preko sirovog povrća na kome se našao mali puž.
Najčešći je u jugoistočnoj Aziji i na tropskim ostrvima Pacifika, a slučajevi se pominju i u Africi, na Karibima i u SAD. Evropa se na toj stranici ne spominje, pa o riziku kod nas ne tvrdimo ništa.
CDC ne navodi ni vreme ni temperaturu obrade, tako da ni savet „ne u žurbi“ nema potvrdu u izvoru. Navodi samo da sirovo povrće treba temeljno oprati.
Slično je sa vodenim kestenom. Priručnik MSD navodi da se parazit Fasciolopsis buski prenosi zagađenom vodom ili slatkovodnim biljkama, među kojima su bambusovi izdanci, potočarka i vodeni kesten. Zabeležen je u delovima Azije i na Indijskom potkontinentu.
Većina zaraza protiče bez simptoma, a teže tegobe prate jake infekcije. Izvor ne razlikuje vrste biljaka niti govori o ljuštenju, pa preporuku o „temeljnom ljuštenju“ ostavljamo nepotvrđenom.
Govedina: retko, ali logično
Goveđa pantljičara (Taenia saginata) prema MSD priručniku dospeva do ljudi jedenjem larvi u sirovom ili nedovoljno pečenom mesu. Goveda su posredni domaćin.
Mnogi zaraženi nemaju nikakve simptome, a ponekad tek primete pokretni segment u stolici. U SAD je ova zaraza retka jer je meso pod inspekcijom, a češća je u stočarskim krajevima, među kojima se navodi i istočna Evropa. Podatke za Srbiju nismo našli.
CDC i MSD ističu da se meso proverava termometrom, a ne okom, i da su za cele komade i za mleveno meso propisane različite minimalne temperature. Tačne vrednosti potražite na njihovim stranicama.
Šta ostaje od „pet pravila“
Zajednički imenitelj iz starog teksta se potvrđuje: sirova ili nedovoljno obrađena riba, meso i slatkovodne životinje i biljke jesu put kojim paraziti stižu. Isto CDC kaže i za slatkovodne rakove i paragonimijazu.
Ono što stari članak ne kaže jeste da rizik nije isti za svih pet namirnica niti u svakoj zemlji.
Za sirovu ribu i meso dokazi su najjasniji. Za puževe i vodeni kesten zavise od regiona. Za žablje krake imamo jedno regionalno istraživanje.
Ako sumnjate na zarazu, ne pokušavajte samolečenje. Obratite se lekaru.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija ranijeg članka na Zanimljivo.rs. Podatke proverili prema CDC: anizakijaza, Emerging Infectious Diseases: sparganoza kod žaba, CDC: plućni crv pacova, CDC: prevencija plućnog crva, MSD: fasciolopsijaza, MSD: goveđa pantljičara, CDC: prevencija taenijaze, CDC: paragonimijaza.
