Naslov koji pita, a ne odgovara
„Koje meso treba jesti umereno? Stručnjaci upozoravaju na rizike prerađenih mesnih proizvoda.“
Tako je 22. oktobra 2026. glasio naslov na portalu Kvalitet vremena. Pročitali smo tekst. Na pitanje iz naslova on odgovara pomalo neočekivano: nijedna vrsta mesa nije najštetnija za sve. Pažnju traži način na koji je meso obrađeno.
Šta je „prerađeno meso“
Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC), delu Svetske zdravstvene organizacije, prerađeno meso je ono koje je pretvoreno soljenjem, sušenjem, fermentacijom, dimljenjem ili drugim postupcima. U to spadaju slanina, kobasice, šunka, salama i viršle.
Crveno meso je, prema istoj agenciji, svako meso sisara: govedina, teletina, svinjetina, jagnjetina, ovčetina, konjetina i kozje meso.
Šta je IARC zaključio
Radna grupa od 22 stručnjaka iz 10 zemalja objavila je 26. oktobra 2015. procenu. Razmotrila je više od 800 studija. Prerađeno meso razvrstano je u grupu 1, „kancerogeno za ljude“, na osnovu dovoljno dokaza da izaziva rak debelog creva i rektuma. Crveno meso je u grupi 2A, „verovatno kancerogeno“, na osnovu ograničenih dokaza i jakih mehanističkih dokaza.
Važna napomena iz saopštenja: ova grupa govori koliko su dokazi čvrsti, ne koliko je rizik veliki. To je naše čitanje, jer saopštenje ne definiše te pojmove. Dr Kurt Štrajf (Straif) iz IARC navodi da za pojedinca rizik ostaje mali, ali raste s količinom pojedenog mesa.
Svaka porcija od 50 grama prerađenog mesa dnevno, prema saopštenju, povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. To je relativno povećanje, ne znači da će 18 odsto ljudi oboleti. Taj prelazak u apsolutne brojke nismo mogli da proverimo, jer se IARC-ov dokument sa pitanjima i odgovorima nije otvorio.
Koliko crvenog mesa preporučuje WCRF
Svetski fond za istraživanje raka (WCRF) preporučuje da se crveno meso ograniči na oko 350 do 500 grama kuvanog mesa nedeljno, što su otprilike tri porcije, i da se prerađenog mesa jede „vrlo malo, ako uopšte“. Tako piše na njihovim stranicama iz 2019. godine, ažuriranim 2026. Tekst Kvaliteta vremena to prenosi tačno.
WCRF dodaje da je meso izvor proteina, gvožđa, cinka i vitamina B12. IARC takođe kaže da crveno meso ima nutritivnu vrednost.
Šta tekst savetuje, a šta izvori potvrđuju
Tekst preporučuje da se čita sastav na etiketi, bira nemasno meso, jede više ribe, mahunarki i povrća i izbegava često prepečenje mesa. Za deo o prepečenju nismo našli potvrdu u izvorima koje smo čitali; saopštenje IARC ne pominje način pripreme. Ostali saveti se uklapaju u opšte preporuke, ali ih tekst ne potkrepljuje izvorom.
Zanimljivo je i da WCRF u svom blogu iz 2019. objašnjava neslaganje s grupom NutriRECS. Ta grupa je zaključila da dokazi o štetnosti mesa nisu dovoljno čvrsti da bi odrasli menjali ishranu. WCRF ostaje pri svojoj preporuci i navodi da su izostavljene važne studije.
Piletina i ćuretina
Tekst kaže da su nemasna piletina i ćuretina praktičan izvor proteina, ali da je razlika između pečenog i pohovanog mesa velika. Prerađeni proizvodi od živine, poput salame, računaju se kao prerađeno meso. To je logično po definiciji IARC-a (meso prerađeno soljenjem, dimljenjem, fermentacijom), ali konkretan primer sa živinom izvori koje smo čitali ne pominju.
Šta ostaje
Dokazi o povezanosti prerađenog mesa i raka debelog creva su čvrsti, a veličina rizika za pojedinca je mala i raste sa količinom. To nije razlog za paniku ni za zabranu, nego za razmišljanje o učestalosti i količini.
Ne menjajte ishranu zbog ovog teksta ako imate zdravstvenih tegoba. Razgovarajte sa lekarom ili nutricionistom.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije medicinski savet.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 22. oktobra 2026. na portalu Kvalitet vremena. Podatke proverili prema:
- Kvalitet vremena (izvorni članak)
- IARC: saopštenje br. 240, 26. oktobar 2015 (PDF)
- PAHO/WHO: IARC evaluates consumption of red meat and processed meat (2015)
- WCRF: Confused about red meat headlines in the news? (2019)
- WCRF: What’s the beef? Conflicting recommendations for meat and cancer risk (2019)
