Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić progovorio je o temi koja decenijama unazad muči Srbiju — odlasku ljudi, posebno mladih, iz zemlje.
Njegove reči, izgovorene u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, i danas izazivaju pažnju svaki put kada se ponovo podele.
Razlikuje ekonomske razloge od onoga što ga zabrinjava
Bjelogrlić je jasno rekao da razume zašto ljudi odlaze iz socioekonomskih razloga — to je, po njegovim rečima, gotovo neizbežna pojava na ovim prostorima.
Ono što ga, međutim, zabrinjava jeste kada se odlazak ne dešava zbog egzistencije, već zbog nečeg dubljeg.
„Sa ovim prostorima, ljudi će uvek odlaziti iz socijalnih razloga, ali opasno je kada ljudi beže od primitivizma i gluposti.“
Kako vaspitava sopstvenu decu
Glumac je otkrio i kakav stav prenosi svojoj deci kada je reč o odnosu prema zemlji u kojoj su rođeni.
„Vaspitao sam svoju decu da vole svoju zemlju i svoj narod i ne bih želeo da jednog dana pobegnu odavde.“
Ovim rečima jasno je stavio do znanja da mu je stalo da naredna generacija ne posmatra odlazak kao jedino rešenje, već da pronađe razlog da ostane i gradi život tamo gde je odrasla.
Poruka da borba još nije gotova
Najsnažniji deo njegovog obraćanja odnosio se na to kako Srbija treba da posmatra sopstvenu budućnost — ne kao nešto već izgubljeno, već kao nešto za šta se tek treba izboriti.
„Ne smemo da kažemo da je stvar gotova i završena. Ovo je privremeno i moramo da se borimo za nešto bolje — nema predaje.“
Ovom rečenicom Bjelogrlić je poslao jasnu poruku da trenutno stanje ne treba prihvatiti kao trajno, već kao fazu koju je moguće promeniti zajedničkim naporom.
Zašto ove reči i danas odzvanjaju
Iako su izgovorene pre nekoliko godina, Bjelogrlićeve reči i dalje kruže mrežama svaki put kada se tema odlaska mladih iz Srbije ponovo aktuelizuje.
Razlog je jednostavan — reč je o temi koja se, uprkos vremenu, nije promenila, a njegov način da je artikuliše, bez patetike i bez optuživanja onih koji odlaze, mnogima deluje iskreno i promišljeno.
Stav koji ne osuđuje, već poziva na razmišljanje
Ono što izdvaja Bjelogrlićev pristup od uobičajenih rasprava na ovu temu jeste to što ne osuđuje ljude koji odu iz ekonomskih razloga.
Umesto toga, pravi jasnu razliku između bežanja iz nužde i bežanja iz rezignacije — a upravo tu drugu vrstu odlaska smatra znakom da nešto u društvu nije u redu i da na tome treba raditi.
Glumac čije se reči pamte
Bjelogrlić, poznat po ulogama u brojnim domaćim serijama i filmovima, kao i po rediteljskom radu, često se u javnosti oglašava i o temama van sveta glume — a njegovi stavovi o društvu, porodici i odnosu prema zemlji redovno izazivaju pažnju i podele.
Ove reči, iako izgovorene u drugom kontekstu i drugom trenutku, i danas se čitaju kao podsetnik da odnos prema sopstvenoj zemlji, prema mnogima, počinje upravo od onoga što roditelji prenesu svojoj deci.
