Naslov kao ispovest
„Moj sin poslao je ženu i decu kod mene na selo za zimske praznike, a dok sam sa 68 godina cepala drva u snegu, slučajno sam čula šta moja snaha govori unucima o meni.“
Tako je 25. oktobra 2026. glasio naslov na portalu Vaš glas. Pročitali smo tekst. Izvora u njemu nema, a verzija ima dve.
O čemu priča
Prema tekstu, starija udovica živi na selu u staroj kući. Sin, koji je ostao bez posla u firmi, šalje suprugu i decu da provedu praznike kod nje. Starija žena tada čuje kako snaha govori deci da joj ne pomažu, jer otac već dve godine pokušava da je nagovori da proda kuću, a novac bi otišao na kredit. Shvata da bi trebalo da je ubede kako više ne može sama.
U glavnom tekstu ona traži pravni savet, odbija da proda kuću, sin se izvinjava i postepeno pomaže, a ona ostaje tamo gde je želela da živi.
Dve verzije jedne priče
Isti zaplet ispričan je u trećem i u prvom licu, a detalji se razlikuju. Prva verzija se završava obećanjem nastavka u komentarima, ako čitaoci napišu „DA“ i označe tekst. Takav način privlačenja interakcije nije dokaz da priča nije stvarna, ali je razlog za oprez. Ne možemo da utvrdimo da li je događaj stvaran, izmišljen ili preuzet iz neke druge priče.
Šta je poznato iz podataka
Tema je, nažalost, stvarna. Prema fact sheet-u Svetske zdravstvene organizacije (jun 2024), oko jedna od šest osoba starijih od 60 godina doživi neki oblik zlostavljanja godišnje, a finansijsko zlostavljanje prijavilo je 6,8 odsto starijih u zajednici. WHO navodi da su riziku izloženi zavisni od tuđe pomoći, a među faktorima na strani zlostavljača pominje „zavisnost, često finansijsku, zlostavljača od žrtve“.
U Srbiji je anketa Crvenog krsta, prema HelpAge International (2016), pokazala da je 11,5 odsto ispitanika doživelo finansijsko zlostavljanje, najčešće krađu. Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije rekla je za Vreme (septembar 2023) da je finansijsko nasilje doživelo oko 11 odsto starijih od 65 godina i da su najčešći nasilnici članovi porodice i osobe iz najbližeg okruženja. Navela je da se starije žene često zaobilaze pri podeli imovine i da su pod pritiskom da se odreknu nekretnine, naročito one u kojoj žive.
Šta stručnjaci savetuju
WHO ističe da su najperspektivnije mere programi za upravljanje novcem za osetljive starije, linije pomoći, skloništa i timovi različitih struka. Todorović poziva na prijavljivanje svake sumnje na nasilje, ali ne navodi konkretnu službu.
U praksi to znači nekoliko opštih stvari: ne potpisivati ništa pod pritiskom, pročitati ugovor, zatražiti mišljenje advokata ili javnog beležnika koga sami izaberete, razgovarati sa nekim od poverenja i znati da imovina ne mora da se prodaje samo zato što neko tako misli. Ako sumnjate na zlostavljanje, možete da se obratite nadležnom centru za socijalni rad ili policiji (192); izvori koje smo čitali ne navode drugu konkretnu službu.
Šta ostaje
Priča o baki koja čuje razgovor je dobra za razmišljanje, ali nije dokaz. Prava vrednost je u podacima: finansijski pritisak na starije postoji, najčešće dolazi iz porodice, a odluku o kući donosi onaj kome ona pripada.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne predstavlja pravni savet.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 25. oktobra 2026. na portalu Vaš glas. Podatke proverili prema:
- Vaš glas (izvorni članak)
- WHO: Abuse of older people (15. jun 2024)
- HelpAge International: Financial abuse, the biggest risk for Serbia’s older people (15. januar 2016)
- Vreme: Ugovori o doživotnom izdržavanju, iznuda kao finansijsko nasilje nad starima (4. septembar 2023)
