Datum petak, 13. novembar 2026, ponovo kruži mrežama uz tvrdnju da je „naučnik predvideo kraj sveta“. Datum nije izmišljen: nalazi se u naslovu stvarnog naučnog rada. Ali ono što u njemu piše razlikuje se od onoga što se priča.
Rad koji postoji
Naslov je „Doomsday: Friday, 13 November, A.D. 2026“, a objavljen je 4. novembra 1960. u časopisu Science (broj 132, strane 1291–1295). Potpisuju ga Heinz von Foerster, Patricia Mora i Lawrence Amiot, sa Odseka za elektrotehniku Univerziteta Ilinois.
Podnaslov je ključan: ljudska populacija će težiti beskonačnosti ako nastavi da raste kao u poslednja dva milenijuma.
Kako su došli do datuma
Autori su prikupili 24 procene broja stanovnika sveta, raspoređene na oko 2.000 godina. Uklonili su procene za koje su sumnjali da su prepisane iz drugih izvora.
Zaključili su da rast ne prati običnu eksponencijalnu krivu, već hiperboličnu: što je ljudi više, to brže raste, jer međusobna saradnja i komunikacija povećavaju produktivnost. Njihova jednačina daje trenutak u kome broj stanovnika „odlazi u beskonačnost“.
Izračunati trenutak je godina 2026,87, sa odstupanjem od ±5,5 godina. Drugim rečima, sam podatak ne može da potvrdi nikakav tačan dan. U tekstu rada stoji „oko 2027“, a „petak, 13.“ je, po svemu sudeći, igra reči u naslovu.
Šta autori nisu rekli
Nigde ne tvrde da će svet nestati na određeni dan. „Sudnji dan“ je matematička singularnost: tačka u kojoj bi formula, kada bi se rast nastavio, dala beskonačnu populaciju.
Kažu da njihov model važi samo ako nema ograničenja hrane i prostora, i priznaju da dalja ekstrapolacija nije pouzdana. Rad je pisan duhovito: kada se jednačina primeni unazad, prvi čovek bi se pojavio pre oko 200 milijardi godina.
Njihova poruka je upozorenje: naši daleki potomci neće umreti od gladi, već će biti „smrvljeni“ od gužve (slobodan prevod), a rešenje vide u kontroli rađanja.
Šta se zaista dogodilo
Stvarni rast je skrenuo sa krive. Litvanski fizičar Aleksejus Kononovičijus, koji je model ponovo nacrtao sa novim podacima, zaključuje da je „sudnji dan“ izbegnut oko 2000. godine.
Prema UN-ovoj projekciji (World Population Prospects 2024), stanovništvo sveta bi trebalo da dostigne vrhunac od oko 10,3 milijarde u 2080-im, pa da do 2100. padne na oko 10,2 milijarde. Svetska stopa fertiliteta je 2,3 deteta po ženi, naspram 3,3 u 1990.
To su projekcije, a ne činjenice, ali pokazuju da se rast usporava, suprotno hiperboličnoj krivi.
Kritike i zablude
Rad je odmah naišao na kritiku: Marvin Šinbrot (Stanford) odgovorio je u istom časopisu. Portugalski Observador proverio je tvrdnje koje kruže mrežama i ocenio ih kao „obmanjujuće“, jer autori nikada nisu bili sa Harvarda, a formula je zavisila od niza uslova.
Šta znamo, a šta ne
Znamo da rad postoji, da nije prorokovao smak sveta i da se model nije ostvario. Ne znamo kakva će biti populacija u 2100, jer su to projekcije.
Poenta koja ostaje
Neobičan naslov i „petak, 13.“ učinili su da jedan stari, pomalo šaljiv rad postane viralan. Ono što je stvarno pokazao nije proročanstvo, nego koliko je opasno dugoročno produžavati prošle trendove. Zato 13. novembar 2026. dočekajte mirno.
Napomena: tekst je informativan. Podaci o budućem broju stanovnika su projekcije i podložni su promenama.
Priču prenosimo prema pisanju sajta Šta ima novo (3. oktobra 2026), a podatke proverili prema originalnom radu u Science (1960) (kopija sa sajta univerziteta RPI), tekstu Aleksejusa Kononovičijusa (2022), proveri Observadora (2024) i NPR-u o UN projekcijama (2024).
