Pitanje koje svi postavljaju
Koliki deo plate treba odvojiti svakog meseca? Jedan odgovor ne postoji, ali postoji pravilo koje se najčešće pominje.
Pravilo 50/30/20
Prema tekstu GOBankingRates (preneo Nasdaq, oktobar 2025), pravilo kaže: 50 odsto prihoda posle poreza ide na potrebe, 30 odsto na želje, a 20 odsto na štednju i ulaganje. Popularizovala ga je američka senatorka Elizabeth Warren u knjizi „All Your Worth“ iz 2005.
Potrebe su, prema istom tekstu, stanovanje, prevoz, osiguranje i komunalije. Želje su, na primer, izlasci, putovanja ili najnoviji telefon.
Primer sa brojevima
Uzmimo neto platu od 100.000 dinara. Po pravilu, 50.000 ide na potrebe, 30.000 na želje, 20.000 na štednju. To je naš račun, ilustracija, a ne preporuka.
Kad pravilo ne pašće
Isti tekst citira stručnjaka Chrisa Browninga: procenti možda nisu praktični za one koji nisu sa srednjim ili visokim prihodima, ili žive u skupom gradu. Neki stručnjaci predlažu da potrebe porastu na 60 odsto, a želje se spuste na 20. Ko štedi za školovanje, može da povisi štednju na 30. Pravilo je, kaže tekst, „vodič, a ne zakon“.
Dakle, 50/30/20 je polazna tačka, ne obaveza.
Šta je „rezerva“
Finansijska rezerva je novac za nepredviđeno: gubitak posla, kvar, bolest. Najčešći savet, prema Experianu (septembar 2026), jeste tri do šest meseci troškova domaćinstva, a navode ga American Express, FINRA i Fidelity.
Stručnjaci se razilaze. Robert Johnson (Univerzitet Creighton) predlaže najmanje šest meseci, Hagen Pruemm šest do dvanaest, a Suze Orman za veliki događaj kao što je gubitak posla osam do dvanaest. Američka agencija CFPB, prema Experianu, ne daje iznos, već kaže da zavisi od situacije.
Troškovi, ne plata
Čest nesporazum: tri do šest meseci se odnosi na troškove, a ne na prihode. Motley Fool (2015) naglašava da se računaju obavezni troškovi: stanovanje, hrana, lekovi, prevoz, osiguranje i redovni računi. Što je prihod nestabilniji i što više ljudi zavisi od njega, rezerva treba da bude veća.
Primer: ako obavezni troškovi iznose 50.000 dinara mesečno, tri meseca je 150.000, a šest 300.000. Ako odvajate 20.000 dinara, do 150.000 stižete za oko sedam i po meseci, bez kamate i inflacije. Opet naš račun.
Kako do sopstvenog iznosa
Experian, pozivajući se na Patricka Yona, savetuje da se uzme prosek mesečnih troškova u poslednjih dvanaest meseci, a kad su prihodi neujednačeni, prosek poslednjih šest meseci. Treba proveriti i osiguranje. Motley Fool dodaje da manja rezerva može da bude opravdana ako imate drugi izvor prihoda u domaćinstvu ili možete da radite honorarno dok tražite posao. Browning na pitanje da li pravilo 50/30/20 još važi odgovara „uglavnom da“, ako se procenti prilagode.
Gde početi
Experian među faktorima koje treba odmeriti pominje i to da li skupi dugovi ili ulaganja treba da imaju prednost nad štednjom. Jedinstven početni iznos ne postoji. Suze Orman savetuje poseban račun za male nepredviđene troškove (u tekstu 400 dolara), a Motley Fool poručuje da je „nešto uštedeti bolje nego ništa“.
Šta ostaje
Pravilo 50/30/20 i rezerva od tri do šest meseci su orijentiri iz američkih izvora, a ne zakoni. Prilagodite ih svojim prihodima i obavezama. Za konkretne odluke obratite se licenciranom finansijskom savetniku.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne predstavlja finansijski savet; autor nije licencirani savetnik.
Informacije proverene prema:
- Nasdaq / GOBankingRates: Does the 50/30/20 budgeting rule still really work? (oktobar 2025)
- Experian: Do you really need to save three to six months’ worth of expenses? (septembar 2026)
- Fox Business / Motley Fool: Emergency fund guidelines (2015)
