„Ovakvi ljudi osuđeni su na tešku sudbinu, tvrdio je čuveni filozof.“ Naslov zvuči kao presuda, a na mrežama kruži uz poznato ime. Pročitali smo tekst do kraja i proverili šta se iza njega zaista krije.
Šta zapravo piše u tekstu
Tekst iz septembra 2025. na jednom balkanskom portalu pominje samo jednog filozofa: persijskog pesnika Omara Hajama. I to samo kroz parafrazu: da je u stihovima upozoravao da sudbina krije zamke i da nešto slatko, „poput halve“, može da sakrije otrov.
Doslovnog citata nema, ni naziva dela, ni prevodioca. Tvrdnja iz naslova, da su neki ljudi osuđeni na patnju, ne pripisuje se nikom konkretnom.
Ostatak je samopomoć: razmišljanje o brigama, uzimanje svega lično, tiha krivica, gorčina i ljutnja.
Šta znamo o Omaru Hajamu
Hajam (1048–1131) bio je za života poznat kao astronom i matematičar, ne kao pesnik. Prema Vikipediji, prva pominjanja njegovog pesništva javljaju se tek 43 godine posle smrti.
Njegovoj poeziji, rubajatima, pripisuje se oko 1.200 do preko 2.000 katrena. Naučnici se ne slažu koliko je pravih: Sadegh Hedayat pouzdano priznaje 14, Arthur Christensen oko 121, a Mohammad-Ali Foroughi 178.
Poznato englesko izdanje Edwarda FitzGeralda iz 1859. opisuje se kao „prilično slobodno“, a deo stihova je parafraza. Zato je teško tvrditi šta je Hajam zaista rekao.
Slatko „poput halve“ koje skriva otrov: bez navedenog katrena to ne možemo da potvrdimo.
Preispitivanje bez kraja
Prvi tip iz teksta su ljudi koji dugo razmišljaju o svojim brigama. Psiholozi to zovu ruminacija.
Pregled koji su 2008. objavili Susan Nolen-Hoeksema, Blair Wisco i Sonja Lyubomirsky u časopisu Perspectives on Psychological Science zaključuje da ruminacija pogoršava depresiju, jača negativno mišljenje, narušava rešavanje problema i nagriza socijalnu podršku. Povezuje se i sa anksioznošću, prejedanjem, prekomernim pijenjem i samopovređivanjem.
Rezultati su uglavnom korelacije, ali jasno pokazuju zašto se u tekstu preporučuje prekid kruga misli.
Ljutnja, gorčina i oproštaj
Mayo klinika (januar 2026) navodi da se onaj ko zadrži ljutnju često sam najviše plaća. Zadržavanje zamerki može da vodi ka depresiji, razdražljivosti i anksioznosti i da onemogući uživanje u sadašnjosti.
Oproštaj, prema istom izvoru, „može“ doneti zdravije odnose, manje anksioznosti i stresa i niži krvni pritisak. Važno je i šta nije: ne znači zaboravljanje ni opravdavanje, niti pomirenje sa osobom koja vas je povredila. U slučaju zlostavljanja pomirenje možda nije ni bezbedno.
Krivica koja se nosi godinama
Tekst krivicu poredi sa rđom. Mayo klinika savetuje onima koji nekome duguju izvinjenje da iskreno priznaju greške, razmisle kako su povredile druge, i to bez preterano oštrog suda o sebi.
Podrška bliskih
Tekst kaže da ljudi u krizi ne vide pomoć porodice i prijatelja. Analiza od 148 studija (Holt-Lunstad i saradnici, 2010) pokazala je da ljudi sa jačim društvenim vezama imaju 50 odsto veću verovatnoću preživljavanja. To su posmatračka istraživanja, ne dokaz uzroka.
Šta nijedan izvor ne tvrdi
Nijedan izvor koji smo pročitali ne kaže da je neko osuđen na patnju. Naučni nalazi govore o obrascima i rizicima, a ne o presudi.
Kada potražiti pomoć
Ako vas misli, krivica ili beznađe duže iscrpljuju, ne morate da ih nosite sami. Razgovor sa lekarom ili psihologom nije slabost.
Poenta koja ostaje
Ime filozofa u naslovu ne čini tvrdnju istinitom. Ono što se može proveriti blaže je i korisnije: navike razmišljanja mogu da se menjaju, a podrška bliskih i oproštaj spadaju među stvari koje istraživanja povezuju sa boljim ishodima.
Napomena: tekst je informativan i ne zamenjuje savet stručnjaka. Ako vas tuga ili beznađe ne prolaze, obratite se lekaru ili psihologu.
Priču prenosimo prema pisanju portala Radio Talas (23. septembra 2025), a podatke proverili prema Vikipediji o Rubajatima, pregledu Rethinking Rumination (2008), Mayo klinici (21. januara 2026) i analizi Holt-Lunstad i saradnika (2010).
