Naslov koji obećava prečicu
„Kada je neko neviđeno bezobrazan ili neprijatan prema vama, samo mu recite ove 3 reči: odmah ćete ga postaviti na mesto.“
Tako je 21. jula 2026. glasio naslov na portalu Pauza. Pročitali smo tekst. Reči su zapravo tri kratke rečenice, a „odmah“ ostaje obećanje bez dokaza.
Šta tekst savetuje
Prema Pauzi, bezobrazluk često dolazi iz tuđe frustracije, iz navike da ponašanje nema posledice ili iz provere gde su granice. Ćutanje, kaže tekst, može da se protumači kao pristanak.
Predlaže tri rečenice: „To nije u redu.“, „Ne razgovaraj tako.“ i „Ne pristajem na ovo.“ Dodaje da su ton, držanje i pauze važni: mirno, ali čvrsto, bez vikanja.
Ako druga strana postane gora, savet je da ostanete dosledni, ponovite poruku i, ako treba, se udaljite.
Šta kaže struka o asertivnosti
Savet je u osnovi razuman. Psych Central objašnjava da je razlika između asertivnog i agresivnog ponašanja u tome koliko vodite računa o svojim potrebama i potrebama druge osobe. Asertivnost ne znači grubost.
Isti izvor savetuje da se pre razgovora smirite i da govorite o sopstvenim osećanjima („Treba mi da budem saslušan“), a ne o tuđim manama. To smanjuje odbrambenu reakciju.
Univerzitet Ajova, u priručniku za studente medicine, dodaje da se treba držati ponašanja, a ne karaktera. Izbegavajte etikete i reči „uvek“ i „nikad“. Telo i ton treba da prate reči: otvoren stav, miran glas.
Šta kad ne prestane
Isti priručnik preporučuje tehniku „pokvarene ploče“: mirno ponavljate istu rečenicu, bez nove rasprave. Napominje i da asertivnost ne zavisi od toga da li se druga strana slaže. Ne garantuje ishod.
Zato tvrdnja da ćete nekoga „odmah postaviti na mesto“ ne stoji. Možete da postavite granicu. Kako će druga strana reagovati, ne možete da odredite.
Zašto se ne isplati ćutati
Istraživanje s Univerziteta Florida (Foulk, Woolum i Erez, 2015, Journal of Applied Psychology) pokazuje da neljubaznost „zaražava“. Ko je iskusio bezobrazluk, češće primećuje neljubaznost i češće je i sam neljubazan. U eksperimentu sa 90 studenata taj efekat je trajao i nedelju dana.
Ovo nije savet kako da odgovorite, nego razlog da tema nije sitnica. Efekat je merljiv.
Kristin Porat i Kristin Pirson (Porath i Pearson, Harvard Business Review, 2013) u anketi o neljubaznosti na poslu navode da je 66 odsto onih koji su je doživeli reklo da im se učinak pogoršao. Dodaju da je 12 odsto napustilo posao. Ovi podaci su iz ankete, ne iz eksperimenta, i odnose se na radna mesta.
Šta tekst izostavlja
Pauza ne pravi razliku između običnog bezobrazluka i ponašanja koje je opasno: pretnji, nasilja, uhođenja, stalnog ponižavanja. U takvim situacijama nije reč o „postavljanju na mesto“. Tada se razgovor ne vodi dalje, a pomoć se traži kod nadležnih ili stručne službe. Rečenice iz teksta nisu zamena za zaštitu.
Takođe, preporuka „ne razgovaraj tako“ je na „ti“. Na poslu, ili sa nepoznatom osobom, prirodnije je „ne razgovarajte tako sa mnom“. Ton i okruženje utiču na to kako će poruka biti primljena.
Šta ostaje
Kratke, mirne rečenice mogu da pomognu da granicu izgovorite bez svađe. Ne postoje čarobne reči. Ponekad je razumna odluka i da se ne uključujete.
Ako vas neko stalno ponižava ili vam preti, obratite se osobi od poverenja ili stručnjaku.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije psihološki ni pravni savet.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 21. jula 2026. na portalu Pauza. Podatke proverili prema:
- Pauza Portal (izvorni članak)
- Psych Central: How to Be Assertive Without Being Aggressive
- Univerzitet Ajova, Medical Student Counseling Center: Assertiveness Tips (PDF)
- Life 105.1: Respectful Boundary Setting
- Univerzitet Florida: Workplace rudeness is contagious (2015)
- ScienceDaily: Rude behavior at work is increasing (2013)
