Sutra, u subotu 10. oktobra 2026, vernici obeležavaju Miholjske zadušnice. Portal Espreso je 8. oktobra objavio tekst o molitvi koja se tada izgovara, uz poruku da je „obavezno“ izgovorite ako ne možete na groblje. Pogledali smo šta u tom tekstu stoji i šta o običaju kažu drugi izvori.
Šta piše u tekstu
Espreso kaže da su zadušnice dani kada se vrše posebni pomeni za upokojene. Ko ne može na groblje, treba da se pomoli i upali sveću, najbolje u crkvi.
Tekst sadrži i molitvu za upokojene, potpisanu „Espreso/Žena Blic“. Ona traži od Gospoda da se seti preminulih koji su umrli u nadi vaskrsenja, da im oprosti grehe, da ih smesti u mesto svetlosti i pokoja i da im podari carstvo nebesko. Završava se slavljenjem Hrista, Oca i Svetog Duha.
Tekst ne govori ništa o tome zašto je ta molitva „jaka“. Nijedan izvor koji smo čitali ne kaže da neka molitva ima posebnu moć. Naš zaključak: reč je o uobičajenoj molitvi za upokojene, a naglasak u naslovu je novinski.
Šta su zadušnice
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje četiri zadušnice godišnje, prema listu Danas. Miholjske padaju uvek u prvu subotu pre Miholjdana, obično u prvoj polovini oktobra.
Nova.rs dodaje da su to jesenji zadušni dan, uz Duhovske, Mitrovske i zadušnice pre Velikog posta.
Nijedan od tih tekstova ne navodi tačan datum Miholjdana. Datum ove godine uzimamo iz Espresa, koji piše „u subotu“.
Ako ne možete na groblje
Danas piše da Crkva savetuje da se ode u najbliži hram i obavi pomen. Nova.rs navodi da se može upaliti sveća za dušu pokojnika i prisustvovati parastosu.
Espreso dodaje i milostinju, što se u tekstovima o običaju pominje kao deo dana.
Šta se nosi i radi
Prema Danasu i Novi, služi se liturgija, a zatim parastos, na kome sveštenik prelije vinom koljivo (kuvano žito). Zatim se obilazi grob, čisti se, ukrašava cvećem i pale se sveće.
Na groblje se nose pogača, žito, vino, ponekad kuvana jaja i kafa. Nova.rs tumači simboliku: sveća je Hristova svetlost, pšenica besmrtnost i vaskrsenje, vino Hristova krv.
U nekim krajevima običaji su drugačiji. U Gornjoj Pčinji se prolije malo koljiva na zemlju uz reči „Večna pamjat, laka mu zemlja“. U Hercegovini se, prema Danasu, zadušnice drže kod kuće.
Šta kaže Crkva, a šta narod
Danas navodi da pokojnika ne „hrani“ hrana, kako se obično veruje, nego da je duši potrebna molitva. Zato se deli milostinja. Izvor te tvrdnje je sajt istorijskizabavnik.rs, a ne neko sveštenstvo.
Isti list pominje i staru narodnu priču: Miholjske zadušnice zvale su se „zatvorene“, jer se verovalo da se tada zatvaraju grobovi koje je leti otvorio Sveti Petar. To je verovanje, ne crkveno učenje.
Danas piše i da se smatra velikim grehom i uvredom mrtvima ako se neko oteruje ili odbija od groba. Nova.rs to objašnjava nepoštovanjem prema dušama umrlih.
Odakle običaj: dve priče
Danas tvrdi da su Miholjske zadušnice došle od Rusa, posle bitke na Kulikovom polju 1380. godine.
Međutim, pravoslavni portal Orthochristian opisuje taj spomen kao Dimitrijevsku subotu, subotu pre Svetog Dimitrija (26. oktobra po starom kalendaru). Taj spomen pada pred Dimitrijevdan, a ne pred Miholjdan.
Ne možemo da presudimo. Izgleda da su u tekstu pomešane dve različite subote, ali bez stručnog izvora to ostaje naš utisak.
Poenta koja ostaje
Nema „magične“ molitve. Svi izvori govore o istom: sećanju, molitvi, svetlosti sveće i milosrđu prema drugima.
Ako niste sigurni kako se nešto radi, pitajte sveštenika u svojoj parohiji. Običaji se razlikuju od kraja do kraja.
Napomena: tekst je informativan. Verske običaje najbolje je proveriti kod sveštenika u svom hramu.
Priču prenosimo prema pisanju portala Espreso (8. oktobra 2026), a podatke proverili prema Danasu (običaji), Danasu (poreklo) (oba 5. oktobra 2024), Novoj (11. oktobra 2025) i Orthochristian.
