Na pitanje kako Bog pomaže ljudima, sveštenik Aleksandar Praščević odgovara bez čuda i bez gromova. Pomoć, kaže, stiže preko drugih ljudi. Pogledali smo šta je tačno rekao, šta o toj misli kaže Jevanđelje i šta kaže psihologija.
Šta je rekao
Kurir je 1. oktobra 2026. preneo objavu sa Instagram naloga sveštenika. Tema je kako Bog deluje u životu čoveka prema hrišćanskom shvatanju.
Njegova misao stane u jednu rečenicu: hrišćani veruju da nam Bog pomaže preko ljudi. Kada najmanje očekujemo, pojavi se neko ko nam najviše pomogne.
U opisu objave stoji: „Uvek se nađe neko da nam pomogne kada to najmanje očekujemo.“ Završava se rečima zahvalnosti Bogu.
Ništa natprirodno. Ništa spektakularno.
Šta tekst ne kaže
Kurir ne navodi parohiju ni hram sveštenika. Ne daje ni datum objave ni link do nje. Nismo mogli da vidimo originalni snimak, pa se oslanjamo na prenos.
Tekst ne navodi ni jedno mesto iz Svetog pisma. To ćemo dopuniti.
Podnaslov Kurirovog teksta („Jednog mnogi nisu bili svesni“) nije jasan, a u telu teksta ne postoji nikakvo „jedno“ što bi ljudi previđali.
Šta kaže Jevanđelje
Slična misao postoji u Novom zavetu. U Jevanđelju po Mateju (25:40) Hristos kaže da je sve što je učinjeno jednom od „najmanje braće“ učinjeno Njemu.
U Jevanđelju po Luki (10:25–37) parabola o milosrdnom Samarjaninu govori o čoveku koga su pljačkaši ostavili pored puta. Sveštenik i levit prođu pored njega, a pomaže mu Samarjanin. Na kraju Isus pita ko se pokazao kao bližnji ranjenom. Zakonik odgovara da je to onaj koji se smilovao, a Isus mu poručuje da i sam čini isto.
Napomena: tekst Luke čitali smo u prevodu Jehovinih svedoka, a Mateja u hrvatskom prevodu. Povezivanje ovih odlomaka sa mišlju oca Aleksandra je naše čitanje, ne njegov citat.
Reakcije: „Ne sretnemo samo dobronamerne“
Kurir navodi da su neki pratioci primetili da nailazimo i na ljude koji nam ne žele dobro. Drugi su odgovorili da su sveštenikove reči istinite.
Obe strane imaju delimično pravo. Sveštenikova misao, onako kako je Kurir prenosi, govori o onima koji pomognu, a ne tvrdi da je svako ko se pojavi dobronameran.
Šta kaže psihologija
Jedna studija može da se uklopi, bez ikakve tvrdnje o veri. Flin i Lejk objavili su 2008. u časopisu Journal of Personality and Social Psychology šest studija. Ljudi su podcenjivali, i do 50 odsto, verovatnoću da će drugi pristati na direktnu molbu za pomoć.
Razlog: onaj ko traži pomoć gleda koliko će pomoć koštati drugoga. Onaj ko pomaže oseća koliko bi ga koštalo da odbije.
Zaključak: ljudi su spremniji da pomognu nego što mislimo.
Ograničenja: stranice koje smo čitali daju apstrakt i novinski prikaz, bez broja učesnika, a studija se bavi molbama stranaca i prikupljanjem priloga, ne verskim doživljajem. Ne dokazuje niti opovrgava ništa o Bogu.
Poenta koja ostaje
Misao je jednostavna: pomoć često dolazi preko ljudi. Ona ima i praktičnu stranu. Ne treba čekati da se neko sam pojavi. Dovoljno je zatražiti, i to jasno.
Napomena: tekst je informativan i nije savet za lečenje. Ako vam je teško, razgovarajte sa bliskom osobom, lekarom ili duhovnikom, i ne čekajte da pomoć stigne sama.
Priču prenosimo prema pisanju Kurira (1. oktobra 2026), a podatke proverili prema Stanford GSB (Flynn i Lake, 2008), Biblia Paralela (Mt 25:40) i Lk 10 (jw.org).
