Šta je stari tekst tvrdio
Raniji članak na našem sajtu tvrdio je da narodno predanje savetuje da iz doma izbacite tri vrste stvari: polomljene i neupotrebljive predmete, staru elektroniku sa zapetljanim kablovima i sve što zakrčuje ulaz, poput pošte, letaka i obuće.
Prema tom tekstu, takve stvari „opterećuju“ dom. Izvor nije naveden, a naslov je obećavao i objašnjenje „zašto“. Proverili smo šta od toga može da se potvrdi.
Predanje koje nismo našli
Tražili smo etnološke i folklorističke izvore koji pominju takvo pravilo u srpskoj ili široj slovenskoj tradiciji. Nijedan pouzdan nismo pronašli. Pretraga je uglavnom vraćala tabloidne spiskove „stvari koje donose nesreću“, bez navedenog porekla.
To ne znači da takvo verovanje ne postoji. Znači samo da ga nismo uspeli da potvrdimo, pa ga ne predstavljamo kao dokumentovan običaj.
Staru elektroniku i kablove teško je pripisati predanju koje je nastalo mnogo pre njih. Taj deo teksta verovatno je savremeni savet u ruhu stare priče.
Dokumentovano je nešto drugo: ulaz u kuću imao je poseban značaj. Ljubinko Radenković u radu o hlebu u narodnoj kulturi Srba beleži da je u Bosni i Hercegovini stranac koji uđe u kuću dočekivan hlebom i solju, kako ne bi naudio. To je običaj dočeka, a ne pravilo o tome koje predmete treba izbaciti.
Šta o neredu kažu istraživanja
Najbliža onome što stari tekst opisuje jeste studija iz 2010. koju su u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin objavile Darby Saxbe i Rena Repetti.
U njoj je 60 supružnika, zaposlenih oba, samostalno obišlo svoj dom i opisalo ga. Istraživači su brojali reči koje govore o neredu i nedovršenom domu, kao i reči o odmoru i prirodi. Žene koje su dom češće opisivale kao zakrčen i nedovršen imale su ravniju dnevnu krivu kortizola, obrazac povezan sa lošijim zdravstvenim ishodima, a njihovo depresivno raspoloženje raslo je tokom dana.
Dve stvari valja imati na umu. Nalazi se odnose na žene, a studija je korelaciona, pa pokazuje povezanost, a ne uzrok. Osim toga, mere se reči kojima ljudi opisuju dom, a ne stvarna količina stvari u njemu.
Druga studija, sa Univerziteta Prinston (McMains i Kastner, Journal of Neuroscience, 2011), pokazala je da više objekata u vidnom polju istovremeno „takmiči“ za prikaz u mozgu i da se međusobno slabe, a da pažnja tome može da se suprotstavi. Radilo se o vizuelnim prikazima u laboratoriji, ne o domovima, pa je veza sa neredom u kući samo analogija.
Kablovi i elektronika: pitanje bezbednosti
Tu se oslanjamo na čvršće tlo od predanja. Američka organizacija ESFI savetuje da se prestane sa upotrebom produžnog kabla koji je oštećen ili se greje, i upozorava da pokriven kabl zadržava toplotu, što može izazvati požar.
Što se stare elektronike tiče, Svetska zdravstvena organizacija navela je 2021. da je 2019. nastalo 53,6 miliona tona elektronskog otpada, a da je samo 17,4 odsto otišlo na formalno odlaganje ili reciklažu. U takvom otpadu ima štetnih materija, poput olova i žive. Razumno je zato raspitati se gde se u vašem mestu stari uređaji predaju.
Šta ostaje
Verovanje da stvari „opterećuju“ dom možemo poštovati kao kulturnu priču, ali za ova tri slučaja nismo našli da je dokumentovano. Za poštu, letke i obuću na ulazu nismo našli ni posebna istraživanja.
Ono što možemo da potvrdimo skromnije je i prizemnije: postoji povezanost između doživljaja zakrčenog doma i stresa, a kablovi i elektronski otpad imaju stvarne bezbednosne i ekološke razloge za odgovorno postupanje. To je naučno, a ne duhovno objašnjenje, i ne tvrdi da nered „privlači nesreću“.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije psihološki ni medicinski savet. Ako vas stres ili tegobe opterećuju, obratite se lekaru ili stručnom licu.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija ranijeg članka na Zanimljivo.rs. Podatke proverili prema Saxbe i Repetti (PSPB, 2010), McMains i Kastner (Princeton), ESFI, SZO (2021), Radenković, Balcanica.
