Pesma „A sad adio“ jedna je od onih numera koje su nadživele i seriju za koju su nastale, i vreme u kom su snimljene. Malo ko, međutim, zna zašto je Oliver Dragojević, čiji je glas neraskidivo vezan za ovu pesmu, nikada više nije javno otpevao nakon prvog snimanja.
Melodija nastala za trideset sekundi
Pesma je nastala za popularnu jugoslovensku seriju „Vruć vetar“. Kompozitor Vojkan Borisavljević stvorio je melodiju iznenađujuće brzo — smislio ju je za samo trideset sekundi, tokom vožnje taksijem ka aerodromu.
Tekst je napisala Ljiljana Pavić, a originalnu vokalnu izvedbu poverili su Oliveru Dragojeviću.
Snimljena za samo deset minuta
Dragojević je pesmu snimio u jednoj jedinoj sesiji, u studiju Radio Beograda.
„Oliver ju je snimio jedne večeri za 10 minuta,“ ispričao je Borisavljević, opisujući koliko je brzo i lako nastala izvedba koja će kasnije postati kulturno prepoznatljiva širom regiona.
Oliverov prepoznatljivi glas postao je nerazdvojiv od kompozicije, čineći je jednom od najupečatljivijih numera tog perioda.
Zašto je pesmu otpevao samo jednom
Uprkos ogromnom uspehu, Dragojević nikada nije ponovo snimio ili javno izveo pesmu nakon te prve studijske sesije — razlog koji je iznenadio mnoge koji su pratili njegovu karijeru.
Borisavljević je 2017. godine otkrio da je značajan uticaj na tu odluku imao poznati hrvatski kompozitor Zdenko Runjić.
„Problem nije bio u njemu, već u Zdenku Runjiću,“ izjavio je Borisavljević, objašnjavajući da Runjić, po svemu sudeći, nije želeo da se uz delo vezuju druga imena.
Poruka koja je sve objasnila
Borisavljević je dodao da mu je Runjićev menadžer tada uputio prilično jasnu poruku: „Neće vam on doći u Beograd“ — rečenica koja je nagoveštavala da iza cele priče stoje profesionalne, možda i lične tenzije između umetnika tog vremena.
Iako detalji tih tenzija nikada nisu do kraja rasvetljeni u javnosti, jasno je da je upravo ta dinamika odredila da Oliver pesmu otpeva samo jednom, iako je od tog trenutka postala jedan od njegovih najpoznatijih naslova u javnoj svesti.
Pesma koja je nadživela sve nesuglasice
Bez obzira na okolnosti nastanka i razloge zbog kojih je ostala jedinstvena izvedba, „A sad adio“ odavno je prevazišla kontekst u kom je nastala.
Pesma je vremenom postala stalni pratilac trenutaka opraštanja — izvodila se na raznim javnim okupljanjima, pa i na značajnim društvenim prekretnicama, a posebno je upamćena kao pesma koja je odjeknula na sahrani glumca Ljubiše Samardžića.
Naslov koji su preuzimali i drugi izvođači
Iako ju je Oliver otpevao samo jednom, pesma je od tada izvođena od strane brojnih drugih umetnika, koji su je, svako na svoj način, vraćali publici u novim aranžmanima i interpretacijama.
Nijedna od tih izvedbi, međutim, nije uspela da potpuno zaseni onu originalnu, desetominutnu sesiju u studiju Radio Beograda — trenutak koji je, ispostavilo se, bio i prvi i poslednji put da je Oliver ovu pesmu otpevao.
Zašto ova priča i danas fascinira
Ono što ovu anegdotu čini posebno zanimljivom jeste kontrast između brzine kojom je pesma nastala i dugovečnosti koju je stekla — melodija smišljena za pola minuta u taksiju i otpevana za deset minuta u studiju, na kraju je nadživela sve učesnike njenog nastanka i postala deo kolektivnog sećanja čitavog regiona.
