Ima priča o uspehu koje zvuče neverovatno. Priča Šerifa Konjevića jedna je od takvih — čovek koji je posle nastupa čistio toalete i kafanu u kojoj je pevao, a onda je jedna jedina pesma promenila sve.
Metla i krpa posle nastupa
Šerif Konjević nije oduvek bio zvezda. Na početku karijere, pevao je u jednom restoranu u Bosni — ali ne zbog slave. Kako sam kaže, došao je da uči, da stekne rutinu.
A posle svakog nastupa, čekalo ga je nešto što malo ko zna.
„Ja sam krenuo da pevam u jednom restoranu u Bosni, ali sam tu više došao da učim da pevam, da steknem rutinu i kad se završi to pevanje, mene su čekali metla i krpa i ja sam posle toga čistio tu kafanu i wc“ — ispričao je Konjević u emisiji „Iz profila“.
Pevač koji bi završio nastup, a onda uzeo metlu i počeo da čisti. Bez stida, bez prigovora. Posao je posao.
Susret koji je promenio sve
Ali onda se desio trenutak koji je promenio tok Konjevićevog života — kao iz filma.
U lokal u kome je pevao i čistio, došao je čovek po imenu Ljubo Kešalj. Snimio je Šerifa na traku i odneo snimak u Sarajevo — do čoveka koji je, kako se ispostavilo, bio direktor muzičke škole u kojoj je Šerifov otac radio.
Taj čovek je čuo snimak. I poslao Šerifa kod Damira Babića.
„Isto veče sam počeo da pevam u jednom lokalu. Ja sam to veče završio sa pevanjem i otišao kod konobarica po metlu i krpu, došao je gazda tog lokala da mi kaže da od sutra imam duplu platu i to je bilo presudno u mom životu i karijeri“ — rekao je Konjević.
Dupla plata. I metla više nije bila potrebna.
„Posle dva dana sam otišao u Beograd i krenulo je na neki način.“
„Bela venčanica“ — pesma koja je vredela stan i kola
Ali vrhunac priče nije bio ni dupla plata ni odlazak u Beograd. Vrhunac je bila jedna pesma.
„Bela venčanica“ — hit koji je Šerif Konjević snimio i koji je prodat u oko 850.000 tiraža.
„Zaradio sam mnogo novca zbog pesme ‘Bela venčanica’ koja je prodata u oko 850 hiljada tiraža. To je meni bilo neshvatljivo. Ali eto, kroz taj uspeh sam dobio i finansije pa kupio stan i auto“ — otkrio je pevač.
Od jedne pesme — stan i auto. A danas? Vila na Ilidži sa muralom koji oponaša porodičnu kuću u Sanici, zlatna ograda i kapija koja zaustavlja svakog prolaznika.
„Ja ću pevati i džabe, ali da neko pokušava da me kupi…“
Ono što Šerifa Konjevića odvaja od mnogih kolega — nije samo glas ili hitovi. To je karakter.
Upitan o skandalima na romskim svirinama i o tome kako se snalazi sa zahtevnim domaćinima, Konjević je bio direktan:
„Ja nisam čovek od incidenata. Ja volim muziku, volim ljude, ali da neko kaže po svaku cenu: ‘Ja sam tebe platio, moraš da pevaš’, kod mene to ne ide. Ja ću pevati i džabe, ali da neko to pokušava — ja znam da je alkohol čudo i da u tim nekim trenucima ljudi grle, ali sve zavisi ko te grli i na koji način.“
Čovek koji je čistio toalete bez pogovora — ali koji ne dozvoljava da ga neko tretira kao da je kupio.
Celo bogatstvo prepisao porodici
Šerif Konjević danas ne zna šta će sa parama — kako sam kaže. Ali jedno je odlučio davno i jasno: sve što ima, prepisao je porodici.
„Sve što imam, sve je to naše. Treba uživati i živeti, voleti ljude“ — rekao je pevač.
Čovek koji je počeo sa metlom i krpom. Koji je od jedne pesme kupio stan i kola. Koji je sve što je zaradio dao porodici.
Ponekad najlepše priče o uspehu nisu one o tome koliko neko ima — nego o tome ko neko jeste.
