„Ma to je na dedu.“ Rečenica koju je čula svaka porodica.
Stil Kurira je 4. maja 2026. objavio tekst (autorka Lana Apostolović) sa naslovom da dete od dede po majci nasleđuje osobine koje roditelji često „ne podnose“, a da „genetika ima ključnu ulogu“. Pročitali smo šta u njemu stoji i proverili tvrdnje.
Šta tekst obećava
Naslov je veći od teksta. Nijedna osobina u telu nije opisana kao nepodnošljiva roditeljima, a ni jedan naučnik, institucija ni istraživanje nisu imenovani. Samo „naučnici“, „psiholozi“ i „neka istraživanja“.
Šest „osobina“ iz teksta: način komunikacije, neobjašnjivi strahovi, levorukost, odnos prema novcu i redu, inteligencija i sitnice poput smeha ili kijanja na suncu. Tekst sam dodaje da ne mora svako dete ličiti na dedu.
Da li je deda po majci posebniji od ostalih
Nije. U proseku dete dobija oko 25 odsto DNK od svakog od četvoro baba i deda. Tačan udeo je stvar slučaja, jer se roditeljski hromozomi pre prenošenja mešaju. To je objašnjenje Marine Sumarroca iz serije „Ask a Geneticist“ (The Tech Interactive, 2020).
Izuzeci su polni hromozomi. Dečakov X hromozom potiče od majke i mešavina je njenih roditelja, dakle i dede i bake po majci. Mitohondrijska DNK stiže samo od majke, odnosno od bake po majci, a ne od dede. Prema NIGMS (NIH), spermijumske mitohondrije se posle oplodnje gotovo uvek uništavaju. Dedina posebna uloga tu ne postoji.
Inteligencija iz „majčine linije“
Ovo je poznati mit da su geni za inteligenciju na X hromozomu. Africa Check (2019) je proveravao viralnu objavu bez izvora. Profesor Dejvid Skus sa UCL kaže da su geni na X hromozomu važni za razvoj mozga, ali da „to ne znači inteligenciju“. Prema novinarki Emili Vilingam, možda polovina inteligencije je nasledna, i to preko mnogo varijanti raštrkanih po celom genomu.
Leva ruka
Tekst tvrdi da levorukost ima snažnu genetsku osnovu. Prema genetičaru Klajdu Frenksu (Institut Maks Plank), citiranom u NPR-u 2024, blizanačke studije pokazuju nasledljivost od samo oko 25 odsto, a većina levorukosti nije izazvana genetskim varijantama. Retka varijanta gena TUBB4B objašnjava najviše jednog od hiljadu levorukih.
Tvrdnju da su levoruki kreativniji Frenks je nazvao „previše jednostavnom“.
Neobjašnjivi strahovi
Tekst kaže da intenzivna iskustva predaka mogu da „ostave biološki trag“. Izvor tome je verovatno istraživanje na miševima (Dias i Ressler, 2013). Miševi su naučeni da se plaše jednog mirisa, a plašili su se i njihovi mladunci i unuci.
Kako KQED objašnjava (Barry Starr, ažurirano 2024), nauka još ne zna da li se to dešava kod ljudi, i nema dokaza da se sećanja tako prenose. Dokaza da se konkretan strah, poput straha od vode ili visine, nasleđuje od dede nema u izvorima koje smo pročitali. Ako vas brine strah deteta, razgovarajte sa pedijatrom ili psihologom.
Navike, novac i red
Tu je nauka opreznija i tačnija od teksta. Meta-analiza 17.804 osobina iz blizanačkih studija (Polderman i saradnici, Nature Genetics, 2015) našla je da je prosečna nasledljivost 49 odsto. To znači da su geni važni, ali ne kao pravilo koje ide kroz jednog pretka. Ostatak geni ne objašnjavaju, pa tu ima mesta i za sredinu, uključujući ono što dete vidi kod kuće.
Šta ostaje
Dete zaista nasleđuje od dede po majci, kao i od svih ostalih predaka. Ali ne više od ostalih, i ne „osobine“ kao paket. Deo sličnosti dolazi iz zajedničkog života i oponašanja.
Tekst je u poslednjem pasusu pošten: genetika nije sudbina. U tome se slažemo. Ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje savet lekara ni genetičara.
Priču prenosimo prema pisanju Stila Kurira (4. maj 2026), a podatke proverili prema The Tech Interactive (2020), NIGMS, Africa Checku (2019), NPR-u/VPM-u (2024), KQED-u (2013, ažurirano 2024) i Poldermanu i saradnicima (Nature Genetics, 2015).
