Naslov obećava dve liste. Šta sveštenik može da osvešta i šta „nikada neće prihvatiti“.
Kurir je tekst objavio 7. oktobra 2026. (prenosi: Kurir Društvo, prema Lepoj i srećnoj). Pročitali smo šta u njemu stoji i uporedili ga sa pravoslavnim izvorima.
Šta se, prema tekstu, osvešta
Tekst govori o Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kaže da ona ima dugu tradiciju osvećivanja prostora, predmeta i alata iz svakodnevnog života. Osnovna pravila i molitve nalaze se u liturgijskoj knjizi koja se zove Trebnik.
Lista je dugačka. Hramovi i manastiri, domovi i stanovi, poslovni prostori, škole i zdravstvene ustanove. Krstići, ikone, brojanice, nova odeća i zastave. Automobili, motori, bicikli, čamci i brodovi, a zemljoradnici traže blagoslov za traktore i kombajne. Na praznike se osvećuju slavski kolač, žito, vino, uskršnja jaja, seme i grožđe, a Bogojavljenska vodica jednom godišnje.
Šta „nikada neće prihvatiti“
Evo prve nedoslednosti. Odgovor na drugi deo naslova stane u jednu rečenicu.
Crkva ne osvećuje ono što služi zlu i porocima ili protivreči hrišćanskom moralu. Primera nema. Nema ni imenovanog sveštenika ili teologa, ni citata, ni kanona. Jedini oslonac je reč „Trebnik“.
Ostaje savet iz teksta: za poseban slučaj pitajte parohijskog sveštenika.
Da li je to samo srpska praksa
Nije. Drugi pravoslavni izvori opisuju slične običaje.
Vikipedija o svetoj vodi u istočnom hrišćanstvu navodi da sveštenici posle Bogojavljenja posećuju domove i škrope ih. U Rusiji se novi automobili vode u crkvu i škrope iznutra, spolja i ispod haube. Voda se osvećuje u dva čina: Veliko osvećenje na Bogojavljenje i Malo, po potrebi.
Jedna pravoslavna parohija iz Atlante (verovatno grčka, stranica bez datuma) piše da se kuće blagosiljaju najčešće u nedeljama posle Bogojavljenja, kao i poslovni prostori, a da se novim vozilima daje blagoslov. Sve to potvrđuje da je tekst Kurira okvirno tačan. Ali nijedan od ovih izvora nije srpski, a običaji se razlikuju od zemlje do zemlje i od parohije do parohije.
Primer koji tekst ne daje
Postoji jedna stvar koju crkvena tradicija zaista pominje: amajlije.
Kanon 36 Laodikijskog sabora, iz 4. veka, zabranjuje sveštenicima da budu čarobnjaci, vračari ili astrolozi i da prave amajlije. Prema engleskom prevodu iz 1900, one koji ih nose treba izopštiti iz Crkve.
To nije spisak predmeta koji se ne osvećuju. Ali pokazuje da je odnos prema magiji i amajlijama star. Kako se kanon danas primenjuje, ne znamo.
Da li blagoslov štiti
Tu pravoslavni autori upozoravaju na magijsko shvatanje.
Otac Andrew Damick u komentaru na blogu Ancient Faith (2013) piše da blagoslovi nisu „magijske zaštite“ od zla. Sam je blagoslovio svoj automobil, ali ne zato što je bio opasan. To je komentar jednog sveštenika, ne zvaničan stav Crkve.
Isti blog prenosi i spor: Steven Bigham smatra da je blagosiljanje ikona novijeg datuma, jer pisanih tragova ima tek od 17. veka. Drugi sveštenik, John Whiteford, kaže da ikone blagosilja jer ruske bogoslužbene knjige to nalažu, ali neblagoslovljenu ikonu ne bi smatrao svetom manje. Dakle, ni među pravoslavnima nema potpune saglasnosti oko svake pojedinosti.
Šta ostaje
Tekst je koristan kao spisak uobičajenih osveštanja. Ali ne daje izvore, ne citira sveštenika i ne ispunjava obećanje iz naslova.
Ako želite da osvetite dom, vozilo ili predmet, pitajte svog parohijskog sveštenika. Ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje savet sveštenika.
Priču prenosimo prema pisanju Kurira (7. oktobar 2026), a podatke proverili prema Vikipediji (Holy water in Eastern Christianity), stranici parohije iz Atlante, Laodikijskom saboru (Percivalov prevod, 1900) i blogu Ancient Faith (26. septembar 2013).
