Portal USK vijesti 8. oktobra 2026. objavio je tekst pod naslovom koji obećava mnogo: čim napunite 50 godina, zaboravite na „ovu hranu“, jer zbog nje „hormoni uzbune, telo se goji, a mozak propada“.
Zvuči kao jedna opasna namirnica. Ali tekst ne pominje nijednu.
Ne kaže ni da treba sve zaboraviti. Piše suprotno: cilj nije potpuno izbacivanje, nego ređe jedenje. Nije potpisan autorom (samo „By Portal“) i ne navodi nijedan izvor osim neimenovanog „izvora“ koji pominje Američko udruženje za srce.
Zato smo ono što tekst nabraja proverili kod onih koji se bave zdravljem.
Pržena hrana i zasićene masti
Tekst kaže da zasićene masti treba držati na 5 do 6 odsto kalorija.
Američko udruženje za srce na svojoj stranici (poslednja provera 23. avgusta 2024) navodi da cilj treba da bude ispod 6 odsto kalorija. To je oko 13 grama zasićenih masti dnevno na ishrani od 2.000 kalorija. Svetska zdravstvena organizacija je blaža: ispod 10 odsto.
Kao alternativu prženju tekst predlaže pečenje u rerni, kuvanje na pari i friteze na vrući vazduh. To su uobičajeni saveti, ali tekst za njih ne navodi nikakvo istraživanje.
Zaslađena pića, skriveni šećer i so
Ovde se tekst slaže sa SZO. Slobodne šećere treba držati ispod 10 odsto dnevne energije, a idealno ispod 5 odsto. Na ishrani od 2.000 kalorija to je oko 50, odnosno 25 grama.
So: manje od 5 grama dnevno.
Tekst s pravom primećuje da se šećer i so kriju u gotovim proizvodima: sosevima, instant kašama, supama iz kesice i mesnim prerađevinama. Zato savetuje čitanje deklaracija. Oznake poput „prirodno“ ili „kokosov šećer“, dodaje, ne menjaju činjenicu da proizvod sadrži dodati šećer.
A mozak?
Naslov tvrdi da mozak „propada“. U tekstu je to jedna rečenica o ultraprerađenoj hrani i kognitivnim problemima.
Najpoznatija studija na tu temu je brazilska ELSA-Brasil (JAMA Neurology, decembar 2022): 10.775 odraslih, od 35 do 74 godina, sa medijanom praćenja od osam godina.
Oni koji su iz ultraprerađene hrane unosili više od oko 20 odsto kalorija imali su 28 odsto brži pad opšteg kognitivnog funkcionisanja. Izvršne funkcije su opadale 25 odsto brže. Pamćenje nije bilo povezano.
Ali udruženje nije dokaz uzroka. Studija je posmatračka, autori govore o „malom efektu“ i traže potvrdu u drugim istraživanjima. Povezanost su videli kod ljudi mlađih od 60, ali ne i kod starijih.
Alkohol
Tekst kaže da mala količina nije razlog da počnete da pijete. SZO za Evropu je u januaru 2023. otišla dalje: „ne postoji bezbedna količina koja ne utiče na zdravlje“, a alkohol je kancerogen prve grupe.
Hormoni i kilogrami
Tekst pominje menopauzu i raspodelu masti. Mayo klinika navodi da se kod žena težina često povećava oko 0,7 kilograma godišnje tokom pedesetih, i da hormoni pomeraju salo ka stomaku.
Ali sama hormonska promena, kaže Mayo, ne mora da izazove debljanje. Važni su gubitak mišićne mase, manje kretanja, san i ishrana. Za održavanje težine u pedesetim treba oko 200 kalorija dnevno manje nego u tridesetim i četrdesetim.
Šta ostaje
Nema jedne namirnice koju treba zaboraviti posle 50. godine. Ima navika: manje zaslađenih pića i gotove hrane, manje soli, malo alkohola, više kretanja i spavanja.
Ovaj tekst nije medicinski ni nutricionistički savet. Ko ima dijabetes, bolest srca, bubrega ili jetre, ili redovno uzima lekove, o većim promenama u ishrani treba da se posavetuje sa lekarom.
Priču prenosimo prema pisanju USK vijesti (8. oktobar 2026), a podatke proverili prema Američkom udruženju za srce, SZO (Healthy diet), SZO za Evropu o ishrani, studiji ELSA-Brasil (JAMA Neurology, 2022), saopštenju SZO o alkoholu (4. januar 2023) i Mayo klinici.
