Uz sve verske običaje koji se vezuju za Krstovdan, u narodu se održalo i jedno posebno verovanje — da vremenske prilike baš tog dana otkrivaju kakva će biti predstojeća zima, pa i cela naredna godina.
Oblačno nebo kao najava snežne zime
Prema tradicionalnom srpskom verovanju, ukoliko je na Krstovdan oblačno, to najavljuje zimu bogatu snegom. Ovo je jedno od predviđanja koje stariji ljudi i danas najdoslednije prenose mlađim generacijama, posmatrajući nebo baš na ovaj datum sa posebnom pažnjom.
Grom kao znak plodne godine
Ukoliko se na Krstovdan čuje grom, narodno verovanje kaže da će godina koja dolazi biti plodna — što bi, prema starom tumačenju, trebalo da donese dobar rod na njivama i u baštama.
Kiša donosi blažu zimu
Kišovito vreme na ovaj praznik, prema istom verovanju, najavljuje blažu zimu koja dolazi. Ovo predviđanje stoji u direktnoj suprotnosti sa predviđanjem za suvo vreme, koje nosi sasvim drugačiju poruku.
Suvo vreme kao upozorenje na sušu
Kada je Krstovdan sasvim suv, bez oblaka i padavina, stari su verovali da će i naredna godina biti suva — verovanje koje se, u kontekstu poslednjih sušnih leta, posebno pažljivo prati u ruralnim sredinama, gde vremenske prilike direktno utiču na poljoprivredu.
Septembar kao najava marta
Uz predviđanja vezana isključivo za sam dan Krstovdana, postoji i šire narodno pravilo — da vremenske prilike u septembru, u periodu oko ovog praznika, najavljuju kakav će biti mart naredne godine. Ovakvo verovanje povezuje jesen sa prolećem koje je još uvek mesecima daleko, dajući dodatnu težinu posmatranju vremena baš u ovom periodu.
Nada za snežniju zimu
Nakon sušnog leta iza nas, mnogi sa nadom očekuju da ovogodišnja jesenja kiša najavljuje upravo ono što narodno verovanje obećava uz oblačan Krstovdan — snežniju zimu, nakon perioda izražene suše koja je obeležila prethodne mesece.
Da li ovakva verovanja imaju naučnu osnovu
Vredi jasno naglasiti da ovakva narodna predviđanja nemaju nikakvu naučnu potvrdu — reč je o tradiciji koja se prenosi generacijama, sličnoj drugim narodnim „meteorološkim“ verovanjima vezanim za određene datume u kalendaru. Ipak, upravo ta dugovečnost i dosledno prenošenje kroz porodice čine ih delom kulturnog nasleđa, bez obzira na njihovu naučnu (ne)utemeljenost.
Zašto se ovakva verovanja i dalje pamte
Za razliku od zvaničnih meteoroloških prognoza, koje retko gledaju dalje od desetak dana unapred, narodna verovanja poput ovog nude nešto što nauka trenutno ne može da ponudi — osećaj predvidljivosti na mnogo duži rok, čak i kada ta predvidljivost nije zasnovana na proverljivim podacima. Upravo ta ljudska potreba da se unapred zna šta dolazi, verovatno objašnjava zašto se ovakva predanja i dalje prenose, generaciju za generacijom, uprkos dostupnosti modernih vremenskih prognoza.
Šta poneti iz ovog verovanja
Bez obzira na to da li neko ozbiljno veruje u ovakva predviđanja ili ih doživljava tek kao deo narodne tradicije, posmatranje neba na Krstovdan ostaje simpatičan običaj koji povezuje versku svečanost sa dubljim, vekovima starim odnosom naših predaka prema prirodi i godišnjim dobima.
