Glas koji je decenijama izazivao osmeh na licima gledalaca širom bivše Jugoslavije, ostao je zauvek upamćen — i po ulogama, i po iskrenosti kojom je govorio o sopstvenom životu.
Mustafa Nadarević nije bio samo omiljeni glumac. Bio je i čovek koji je, kada je bolest pokucala na njegova vrata, odlučio da o njoj progovori otvoreno.
Lik koji je voleo cela region
Njegova karijera obuhvatala je brojne uloge u filmu, televiziji i pozorištu.
Ali jedan lik ostaje neprikosnoven — Izet Fazlinović iz serije „Lud, zbunjen, normalan“.
Humor koji je unosio u taj lik bio je iskren, pametan, životan. Publika ga je zato i volela — jer je u njemu prepoznavala nešto stvarno.
Iza te vedrine na ekranu, privatno, stajala je priča koju malo ko je znao u celosti.
Ljubav koju nikada nije preboleo
Najdublji trag u njegovom životu ostavila je treća supruga, Slavica Radović.
Dok se ona borila sa teškom bolešću, Mustafa je doneo odluku koja govori više od bilo koje uloge koju je odigrao — zaprosio ju je baš u tom, najtežem periodu.
Venčali su se 2012. godine, na skromnoj ceremoniji, daleko od kamera. Nije im bilo važno ništa osim vremena koje im je preostalo zajedno.
Samo dva meseca kasnije, Slavica je preminula — prema svedočenjima, u njegovom zagrljaju.
Taj gubitak, govorili su kasnije prijatelji, nikada nije uspeo da preboli.
Kada je bolest došla i po njega
Godinama posle toga, i sam Mustafa je dobio tešku dijagnozu — rak pluća.
Za razliku od mnogih javnih ličnosti, nije ćutao o tome.
„Kad sam shvatio da je bolest deo života, onda sam je prihvatio. Kad nešto prihvatiš s ljubavlju, onda se može pobediti“, govorio je.
Priznavao je i nešto što mnogi teško priznaju — da je godinama izbegavao lekare, iz čistog straha.
Poruka koja je ostala iza njega
Baš iz tog iskustva, Mustafa je uporno slao jednu poruku publici — da preventivni pregledi spasavaju živote.
Naglašavao je da rano otkrivanje bolesti znatno povećava šanse za izlečenje.
Simptomi na koje je upozoravao uključuju dugotrajan kašalj, otežano disanje, bol u grudima, promuklost, krv u ispljuvku, umor, a ponekad i bol u ramenu.
Poruka jednostavna, ali retko ko je izgovara tako direktno — otići kod lekara i pre nego što nešto zaboli.
Do poslednjeg daha uz publiku
Iako ga je bolest iscrpljivala, Mustafa nije odustao od onoga što je najviše voleo.
Nastavio je da snima „Ludog, zbunjenog, normalnog“ gotovo do samog kraja — donoseći gledaocima osmeh, dok je sam prolazio kroz najteže poglavlje svog života.
Preminuo je 2020. godine.
Njegovi likovi, ipak, i dalje žive — na ekranima, i u sećanjima ljudi kojima je decenijama unosio radost.
