Naslov starog članka tvrdi da je držač za četkice za zube „jedan od najprljavijih predmeta u kući“. To je jaka rečenica, a tekst iza nje nema nijedan izvor.
Proverili smo šta o tome kažu istraživanja i stomatolozi. Slika je zanimljivija, ali i mirnija od naslova.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije medicinski savet. Ako imate tegobe sa zubima ili desnima, obratite se stomatologu.
Odakle dolazi tvrdnja
Najčešće se poziva na studiju američke organizacije NSF International iz 2011. Prema prikazu u časopisu Time, uzorkovano je 30 površina u 22 domaćinstva, od toga šest u kupatilu.
Držači za četkice bili su najzagađeniji deo kupatila. Kvasci i buđ nađeni su na oko 64 odsto držača (na toaletnim daskama na 27 odsto), koliformne bakterije na 27 odsto, a stafilokoke na 14 odsto.
Mikrobiolog NSF-a objasnio je da držač ima sve što klicama treba: tamu, vlagu i premalo čišćenja.
Dve napomene. Izvorni izveštaj NSF-a nismo otvorili, pa brojke prenosimo iz Timea. I iz tog prikaza se vidi da je reč o najzagađenijem mestu u kupatilu, a ne u celoj kući.
Istraživač sa Institute for Systems Biology, citiran u istom tekstu, upozorio je da koliformi uglavnom nisu patogeni, pa nalazi ne opravdavaju veliku zabrinutost.
Šta je zapravo na četkici
Tim sa Northwestern univerziteta analizirao je korišćene četkice koje su učesnici poslali poštom. Prema prikazu na sajtu Dentistry.co.uk, mikrobi su uglavnom odgovarali onima iz usta i sa kože, a ne iz toaleta, bez obzira na to da li je četkica stajala u ormariću ili na umivaoniku.
Vodeća autorka ne isključuje da prskanje pri ispiranju toaleta ponekad stigne do četkice. Veličinu uzorka taj prikaz ne navodi.
Manja studija iz Čenaja u Indiji, sa 36 studenata podeljenih u četiri grupe, našla je bakteriju Enterococcus faecalis češće na četkicama bez poklopca u kupatilu sa toaletom (5 od 9) nego na onima držanim izvan kupatila. Pseudomonas je, naprotiv, nađena samo na četkicama izvan kupatila, a E. coli ni na jednoj.
Autori sami kažu da je uzorak premali za čvrste zaključke, da su beležili samo prisustvo bakterija, a ne njihov broj, i da nisu uzeli u obzir ostatke paste. Dakle, ni ovde nema jednostavnog odgovora.
Da li je to opasno
Stomatolozi iz ADA navode da nema dokaza da bakterije nađene na četkicama izazivaju zdravstvene probleme.
Nijedan izvor koji smo otvorili ne povezuje kontaminiran držač sa nekom bolešću. Zato ne tvrdimo da vas držač razboljeva.
ADA ipak daje savete koji gađaju suštinu, a to je vlaga. Četkicu treba temeljno isprati posle upotrebe, čuvati uspravno da se osuši na vazduhu, ne deliti sa drugima i menjati na svaka tri do četiri meseca, ili ranije kad se vlakna iskrive.
ADA upozorava i da zatvorene posude podstiču rast mikroba.
Naš zaključak, a ne zvanična preporuka: držač u kome se zadržava voda ispod četkica ima smisla povremeno isprazniti i osušiti.
Šta ne možemo da potvrdimo
Stari tekst savetuje pranje jednom ili dvaput nedeljno toplom vodom i deterdžentom. Zvaničnu preporuku o učestalosti čišćenja držača nismo našli. ADA o držaču ne govori, već o samoj četkici.
Ni opis sluzavog taloga nismo pronašli u izvorima koje smo otvorili. Ne znamo ni da li se materijal držača (plastika, keramika, drvo) razlikuje po zadržavanju mikroba, jer to nijedna od studija ne poredi.
Ostaje ovo: držač je vlažno i često zanemareno mesto na kome mikrobi mogu da rastu, i to potkrepljuju podaci. Da je baš najprljaviji predmet u kući, nijedan izvor ne tvrdi.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija ranijeg članka na Zanimljivo.rs. Podatke proverili prema Time: NSF studija o klicama u kupatilu, Dentistry.co.uk: studija Northwestern univerziteta, studija o kontaminaciji četkica (Čenaj), ADA: četkice za zube.
