Grč u listu usred noći zna svako ko ga je doživeo. Naslov obećava odgovor na dva pitanja: zašto nastaju i kako da ublažite bol.
Sajt Magazin Beograd.in objavio je tekst 14. oktobra 2026. (potpis: „dan“). Pročitali smo ga i uporedili sa lekarskim izvorima.
Šta je zapravo grč i koliko je čest
Tekst kaže da je to nevoljno, iznenadno stezanje mišića, koje traje od nekoliko sekundi do par minuta. Tačno je.
Američki časopis za porodične lekare (2012) dodaje brojke: 50 do 60 odsto odraslih prijavljuje grčeve, a prosečna epizoda traje oko devet minuta. Do 20 odsto onih koji ih imaju muče se svakodnevno. Britanska zdravstvena služba (NHS) kaže da su „česti, obično bezopasni i kratki“.
Zašto nastaju: izvori se ne slažu
Tekst nabraja fizičko opterećenje, nedovoljan unos tečnosti, trudnoću, starenje i neke lekove. Za mnoge ljude, dodaje, uzrok ostaje nepoznat.
Poslednja rečenica je najtačnija. Lekarski rad iz 2012. navodi da je mehanizam nepoznat i da je većina slučajeva idiopatska, bez utvrđenog uzroka. Isti rad tvrdi da noćni grčevi nisu povezani sa dehidracijom, niti sa poremećajima kalijuma, natrijuma i magnezijuma. NHS, nasuprot tome, dehidraciju navodi kao mogući uzrok.
Slično je sa lekovima. NHS pominje statine i diuretike. Rad iz 2012. kaže da diuretici nisu dokazani u pregledima zasnovanim na dokazima, a da je ukupna učestalost grčeva uz lekove vrlo niska.
Dakle, tekst nije pogrešan. Ali „zašto nastaju“ je u stvari: često se ne zna.
Magnezijum: tekst je u pravu
Tekst naglašava da sama pojava grčeva nije dokaz manjka magnezijuma.
Rad iz 2017, iz serije odgovora za porodične lekare, ocenjuje pregled 16 studija iz 2014. koji nije našao dokaz da magnezijum pomaže kod grčeva bez poznatog uzroka. Rad iz 2012. navodi mešovite rezultate kod odraslih koji nisu trudni, i neke pozitivne kod trudnica. Cochrane pregled o magnezijumu nismo mogli da otvorimo.
Dakle, nema ubedljivog dokaza. Suplemente ne bi trebalo uzimati bez utvrđenog razloga, a doze ovde ne navodimo.
Rastezanje i masaža
Tekst savetuje lagano rastezanje, povlačenje prstiju ka sebi i masažu. NHS preporučuje isto, uz redovno rastezanje lista tokom dana, najmanje pet minuta tri puta dnevno, a poslednji put pred spavanje.
Dokazi su slabiji nego što zvuče. U jednoj studiji sa 80 odraslih starijih od 55 godina, šest nedelja rastezanja pred spavanje smanjilo je grčeve za oko 1,2 po noći više nego u kontrolnoj grupi. Druge, male studije dale su različite rezultate. Zato lekari rastezanje preporučuju kao pokušaj, ne kao garantovano rešenje.
Lek koji se više ne preporučuje
Tekst ne pominje hinin, ali NHS kaže da ga lekar „može predložiti“ ako vežbe nisu pomogle. Američki izvori su stroži. Hinin smanjuje grčeve, ali je američka agencija za lekove 2010. zaključila da ozbiljne neželjene reakcije nadmašuju skromnu korist. Među njima su opasno smanjenje trombocita i poremećaji srčanog ritma.
Zato: nikakvo samolečenje. Ako je to u pitanju, odluku donosi lekar.
Kada kod lekara
Tekst savetuje da se javite lekaru ako se grčevi ponavljaju, remete san ili uz njih idu slabost ili utrnulost. Posebnu pažnju traži uporan bol, otok jedne noge ili promena boje kože, što može da ukazuje na problem sa krvnim sudovima. Uz nedostatak daha ili bol u grudima treba odmah pozvati hitnu pomoć.
NHS navodi slično: kad remete san, kad ih prati utrnulost ili otok nogu i kad traju duže od deset minuta.
Rad iz 2012. dodaje da se iza grčeva ponekad kriju druge stvari: bolesti krvnih sudova ili nerava, sindrom nemirnih nogu i bolovi u mišićima od statina. Zato je razgovor sa lekarom smislen.
Šta ostaje
Tekst je kratak, oprezan i uglavnom tačan. Ništa nije pogrešno, samo je malo detalja.
Većina grčeva je bezopasna, a rastezanje je razuman prvi korak. Ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje pregled i savet lekara.
Priču prenosimo prema pisanju Magazina Beograd.in (14. oktobar 2026), a podatke proverili prema American Family Physician (Allen i Kirby, 2012; Herzberg i Stevermer, 2017) i NHS (stranica pregledana 1. decembra 2023).
