Naslov kaže: „Ovo je najgora vrsta ribe po zdravlje: svi je kupuju.“ Pitanje je prirodno: koja riba?
Sajt Zdravlje svakog dana objavio je tekst 27. aprila 2026. (potpis: „Desk“). Pročitali smo ga i uporedili sa zdravstvenim izvorima.
Koja je riba „najgora“
Nijedna. Tekst ne imenuje „najgoru“ ribu. To je opšti savet o izboru ribe, napisan blagim tonom, bez jedne jedine brojke.
U njemu nema ni žive, ni antibiotika, ni parazita, kao što bi naslov mogao da sugeriše. Glavni kriterijum je omega-3: koliko je riba bogata zdravim mastima.
Ko je „osumnjičen“
Tekst kao „slabije izbore“ navodi pangasijus, tilapiju, nilskog grgeča, „butterfish“ i škampe. Nijedan nije proglašen opasnim. Kažu samo da su jeftini i dostupni, ali manje hranljivi.
Prednost daje sardini, skuši, haringi, lososu, bakalaru, smuđu i poloku. To se poklapa sa onim što kaže britanska zdravstvena služba (NHS): masna riba je najbogatija dugolančanim omega-3 masnim kiselinama.
Tilapija: priča sa jednom starom studijom
Tvrdnja da tilapija nije bogata zdravim mastima ima pozadinu. Istraživači sa Univerziteta Vejk Forest objavili su 2008. rad u kojem su izmerili masne kiseline u uzorcima tilapije. Prema saopštenju univerziteta, farmska tilapija imala je manje od pola grama omega-3 na 100 grama ribe, a mnogo omega-6.
Autori su zaključili da bi to moglo da bude nepovoljno za ljude sa upalnim bolestima. Ali: mereno je samo šta ima u ribi, ne šta se dešava ljudima koji je jedu. Saopštenje samo priznaje da među naučnicima postoji spor o tome da li je odnos omega-6 i omega-3 uopšte presudan.
Druga studija, o tilapiji iz Tajlanda (Stirling i Azijski institut za tehnologiju, 2002), pokazuje da sastav zavisi od načina uzgoja. Autori kažu da je nemoguće definisati „standardnu“ tilapiju.
Dakle, nije svaka tilapija ista.
Šta kaže FDA
Američka agencija za lekove i hranu (FDA), zajedno sa EPA, u savetu iz oktobra 2021. svrstava tilapiju, lososa, bakalar, polok, soma i škampe u „najbolje izbore“ kad je reč o živi. Savet je namenjen trudnicama, dojiljama i deci, ali kaže da su mnoge ribe i hranljive i sa malo žive.
Isti dokument navodi da bi trebalo izbegavati, zbog visoke koncentracije žive, ajkulu, sabljarku, marlina i još nekoliko vrsta. Kad je reč o živi, na listi za izbegavanje su, dakle, te vrste, a ne tilapija ni losos.
Šta ne možemo da potvrdimo
Pangasijus: ni FDA ni NHS ga ne pominju, pa tvrdnje o njegovom kvalitetu u tekstu nismo mogli da proverimo. „Butterfish“ je ime koje u različitim zemljama može da označava različite ribe, pa ne znamo na koju se tekst odnosi. Za holesterol u škampima nismo našli potvrdu u izvorima koje smo čitali.
Takođe nismo proveravali domaće podatke o ribi na srpskom tržištu.
Šta zaista savetuju institucije
NHS kaže da bi većina nas trebalo da jede više ribe, uključujući masnu. Savetuje pečenje, kuvanje na pari ili roštilj umesto pržene i pohovane ribe, što se slaže sa tekstom. Preporučuje i raznovrsnost, delom zbog prelova.
Trudnice i dojilje imaju posebna ograničenja za neke vrste, pa za njih važe zvanične preporuke, ne internet saveti.
Šta ostaje
Ne postoji „najgora riba“ koju „svi kupuju“. Postoje bogatije i siromašnije omega-3 masti, razlike u uzgoju i vrste koje treba ograničiti zbog žive.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije medicinski ni nutricionistički savet. Ako imate zdravstvene probleme ili ste trudni, posavetujte se sa lekarom.
Priču prenosimo prema pisanju sajta Zdravlje svakog dana (27. april 2026), a podatke proverili prema FDA i EPA (savet o ribi, oktobar 2021), NHS (stranica pregledana 26. juna 2026), Univerzitetu Vejk Forest (saopštenje, 8. jul 2008) i Global Seafood Alliance (studija o tilapiji, 2002).
