Zvuči pobožno. Zvuči duhovno. Mnogi koji je izgovaraju misle da su na pravom putu.
Ali otac Predrag Popović, sveštenik čije reči prate milioni na Fejsbuku i Jutjubu, kaže da je upravo ta rečenica — jedna od najopasnijih zamki u koje čovek može da upadne.
„Đavo je time udario na samu suštinu spasenja“
Otac Predrag Popović nije birao reči kada je govorio o ovoj temi.
„Meni ne treba niko. Samo ja i Bog“ — ovo razmišljanje, kako upozorava, nosi sa sobom brojne zamke. Jer na taj način se odvajamo od porodice, postajemo lenji i nama je lakše upravljati bez opiranja.
I onda dolazi rečenica koja je zamrzla sve koji su je čuli:
„Đavo je time udario na suštinu spasenja čoveka, a čovek i dalje ima utisak da je Božji i da služi Bogu. Posle toga je sve veoma lako.“
Čovek koji misli da je blizu Bogu — a zapravo se udaljava od svega što Bog zapravo traži.
„Prva stvar koju demon radi — odvaja čoveka od porodice“
Otac Predrag je bio konkretan u opisu onoga što se dešava kada čovek počne da voli samoću više nego zajednicu.
„Kad čovek izađe iz zajednice, kad čovek izađe iz porodice, veoma je lako njime manipulisati. Prva stvar koju ‘demon’ radi kada uđe u čoveka jeste to da ga odvaja od porodice. I čovek počinje da voli da je sam i u svojim mislima.“
Korak po korak. Tiho, bez drame. Čovek se udaljava od roditelja, od dece, od prijatelja — i misli da je to njegova sloboda. Da je to njegova duhovna zrelost.
A zapravo — otvorio je vrata.
Tanka granica između zdrave samostalnosti i opasne izolacije
Otac Predrag ne govori da je samoća sama po sebi zlo. Svi nam ponekad treba mir i tišina. Svi ponekad trebamo da budemo sami sa mislima.
Ali postoji razlika između čoveka koji bira trenutak tišine — i čoveka koji polako prestaje da treba bilo koga.
„Granica između zdrave samostalnosti i potpune izolacije može biti tanka, ali i opasna“ — ključna je poruka.
Čovek koji se sve više zatvara, koji sve manje zove, koji sve ređe dolazi — možda misli da je pronašao mir. Ali svaki korak dalje od porodice i zajednice je, prema ocu Predragu, korak koji ga čini ranjivijim.
Zašto porodica nije samo obaveza — nego i zaštita
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, porodica nikada nije bila samo socijalna institucija. Bila je — i ostala — duhovna zajednica.
Patrijarh Pavle je govorio o porodici kao o „maloj crkvi“. Otac Predrag nastavlja tu misao — porodica nije teret koji nosimo. Ona je štit koji nas čuva.
Čovek koji taj štit odbaci — ne postaje slobodniji. Postaje ranjiviji.
„Ne izgovarajte da vam ne treba niko“
Poruka oca Predraga Popovića je jasna i direktna.
Ne izgovarajte da vam ne treba niko. Ne pomišljajte na to. Jer u trenutku kada to izgovorite — nešto se otvara. I ono što ulazi — nije sloboda.
U vremenu kada se sve hvali individualizam i nezavisnost, ova poruka zvuči kao glas koji pliva protiv struje.
Ali možda je upravo to i razlog zašto je toliko mnogi prate.
PROČITAJTE JOŠ: [Patrijarh Pavle otkrio šta je najveće zlo u porodici — i zašto upravo to uništava mir između ukućana]
