Danas, 7. jula, pravoslavni vernici slave Ivandan — praznik posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, čoveku koji je krstio samog Isusa Hrista u reci Jordan. Po julijanskom kalendaru kojim se rukovodi Srpska pravoslavna crkva, Ivandan se slavi upravo danas. Ali Ivandan je mnogo više od crkvenog praznika — u srpskoj narodnoj tradiciji ovaj dan nosi vekovima stare običaje, verovanja i zabrane koje su naše bake znale napamet.
Ko je bio Sveti Jovan Krstitelj
Sveti Jovan Krstitelj jedan je od najvećih svetitelja u pravoslavnoj crkvi. Bio je sin sveštenika Zaharije i Jelisavete, roditeljima rođen u dubokoj starosti kao čudo Božije. Živeo je u pustinji, oblačio se u kamiljу kožu i hranio se skakavicima i divljim medom — sve da bi se što više odvojio od sveta i posvetio molitvi i postu.
Njegova misija bila je da pripremi put Hristu — da propoveda pokajanje i krštava narod u reci Jordan. Kada je Isus došao da se krsti, Jovan je rekao: „Ja treba da se krstim od tebe, a ti dolaziš k meni?“
Mučenički je nastradao — ubijen po naređenju cara Iroda, a glava mu je odnesena na tanjiru kao poklon Irodovoj pastorki Salomi.
Crkva ga naziva „najvećim od svih koji su se rodili od žene“ — jer niko pre njega nije imao tu čast da dotakne i krsti samog Sina Božijeg.
Zašto se praznik zove Ivandan, a ne Jovandan
U srpskom narodu Jovan je kroz vekove postao Ivan — i otuda Ivandan. Isto ime, ista tradicija, samo kroz prizmu narodnog govora koji je prilagodio crkveno ime svakodnevnom životu.
Ivandan je ujedno i jedan od najčešćih srpskih imenskih praznika — ogromna množina Srba nosi ime Ivan, Ivana, Jovan, Jovana. Svi oni danas slave imendan.
Šta se ne sme raditi na Ivandan — narodni običaji
Srpska narodna tradicija uz Ivandan vezuje niz zabrana i običaja koji su se prenosili s kolena na koleno:
Ne sme se prati glava. Postoji narodno verovanje da onaj ko opere glavu na Ivandan može dobiti glavobolju koja ne prolazi celo leto — jer se voda tog dana smatra posebnom i ne treba je trošiti na pranje.
Ne sme se kupati u reci. Mada je letnji praznik i vreme je za osveženje, narodna tradicija kaže da na Ivandan treba izbegavati kupanje u rečnoj vodi. Veruje se da je reka na taj dan „sveta“ jer podseća na Jordan u kome je Hristos kršten.
Ne sme se raditi teški fizički posao. Ivandan je praznik i kao svaki praznik — dan odmora, molitve i porodičnog okupljanja, ne rada na njivi ili kući.
Beru se lekovite trave. Naprotiv, jedan od pozitivnih običaja jeste da se na Ivandan beru razne lekovite biljke — veruje se da cveće i trave ubrane tog jutra imaju posebnu lekovitu moć jer su „blagoslovene“ prazničnim danom.
Ivanjski cvet i vatре — paganski koren hrišćanskog praznika
Zanimljivo je da Ivandan pada tačno oko letnjeg solsticija — najduži dan u godini. To nije slučajnost. Mnogi etnolozi smatraju da je hrišćanski praznik Svetog Jovana Krstitelja „nadograđen“ na mnogo stariji paganski praznik dočekivanja leta i sunca.
U nekim krajevima Srbije i danas postoji običaj paljenja ivanjskih vatri — velikih lomača oko kojih se igra i peva. Kroz vatru se preskakalo kako bi se prognale bolesti i zlo. Djevojke su pravile vence od ivanjskog cveta i puštale ih niz vodu — gde venac stane, odatle će doći budući muž.
Ivanjski cvet — žuta biljka poznatija kao kantarion — nosi ime upravo po ovom prazniku. I danas se smatra jednom od najlekovitijih biljaka, posebno za nervni sistem i depresiju.
Kako se slavi Ivandan danas
Danas, 7. jula, Ivandan slave svi koji nose ime Ivan, Ivana, Jovan ili Jovana. Slavljenici primaju čestitke, porodice se okupljaju, pravi se slavska trpeza.
U crkvi se na ovaj dan služi liturgija i vernici pale sveće u čast Svetog Jovana. Praznik je i dobra prilika da se posetе stariji roditelji ili ukućani koje smo dugo videli.
A ako poznajete nekog Ivana ili Jovanu — danas je dan da im pošaljete poruku ili pozovete telefonom. Takvi gesovi ne koštaju ništa, a znače sve.
Srećan Ivandan svim Ivanima i Jovanima! ✝️
