Postoje pitanja koja svako postavlja sebi, ali retko ko dobija pravi odgovor. Jedno od njih je — šta je zapravo vreme?
Patrijarh Pavle dao je odgovor koji je, kako sam kaže, njemu „bio rešenje“ za jedno od najdubljih životnih pitanja. I taj odgovor menja sve.
„Prošlosti kao vremena nema“
Patrijarh Pavle je u dokumentarnom serijalu „Patrijarh Pavle — Život po Jevanđelju“ govorio o nečemu što filozofi razmatraju vekovima — a on je objasnio jednostavnim rečima.
„Vreme je jedno trajanje, koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema, ima ostataka od prošlosti, ali kao vremena ono ne postoji. Budućnosti takođe nema, ona će biti.“
Zaustavite se na trenutak. Prošlost ne postoji — ima samo njenih tragova u sećanju. Budućnost ne postoji — ima samo naših briga i planova.
A šta onda ima?
„Ima samo sadašnjost — ali i ona traje manje od trena“
Patrijarh je nastavio:
„A šta ima? Ima samo sadašnjost. A šta je sadašnjost? Dok sat ne otkuca tik-tak, to je budućnost. Kad otkuca, to je prošlost. A šta je onda sadašnjost?“
Dok čitate ovu rečenicu — ona već postaje prošlost. Onaj trenutak u kome ste počeli da je čitate — nestao je zauvek.
Sadašnjost je tanji od papira. Tanji od sekunde. I jedino što zaista imamo.
„Na Boga se ne odnosi vreme — na njega se odnosi večnost“
Ali Patrijarh Pavle nije stao na filozofiji. Otišao je korak dalje — ka onome što ga je zaista mučilo i ka odgovoru koji ga je oslobodio.
„E vidite, ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na njega se ne odnosi vreme. Na njega se odnosi večnost, a večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti, ni budućnosti, nema ni juče, ni sutra, ima samo sada.“
I onda — rečenica koja govori sve o tome kako je ova misao promenila njega lično:
„To je za mene bilo rešenje i ja sam mogao da idem dalje.“
Čovek koji je živeo u večnoj sadašnjosti
Patrijarh Pavle je ove reči izgovorio kao čovek koji ih je i živeo.
Nije brinuo o prošlosti — nije je mogao promeniti. Nije strahova od budućnosti — nije je mogao kontrolisati. Živeo je u sadašnjosti — jedinom trenutku koji zaista postoji.
Upravo zato je mogao da koristi autobus umesto limuzine. Da nosi pronađene cipele. Da skuva kafu u istoj šoljici za sve goste. Jer mu nije trebalo ništa više od onoga što ima — sada.
Zašto nas ove reči i danas dotiču
Živimo u vremenu u kome svi žure. Svi gledaju u telefon. Svi planiraju, brinu, žale za prošlim i strahuju od budućeg.
A Patrijarh Pavle je, decenijama pre svega toga, rekao jednostavnu istinu:
Jedino što imaš je ovaj trenutak. Ono što je bilo — prošlo je. Ono što će biti — još nije.
Sve što zaista postoji — jeste sada.
I možda je baš to razlog zašto čovek koji je živeo po toj istini i danas, petnaest godina posle smrti, ima toliko sledbenika.
Jer njegova reč nije prošlost. Ona je — uvek sadašnjost.
PROČITAJTE JOŠ: [Patrijarh Pavle imao je jedan savet za sve koji pate — i samo jedna njegova rečenica menja sve]
