Naslov koji plaši
„Pojavio se uznemirujući izveštaj: Bežite od ovog povrća kao đavo od tamjana.“
Tako je 16. aprila 2026. glasio naslov na portalu Elite ADX. Pročitali smo tekst. Povrća od kog treba bežati u njemu nema.
Šta tekst zaista kaže
Govori o ostacima pesticida u voću i povrću. Navodi liste „Prljavih 12“ (jagode, grožđe, spanać, breskve, krompir) i „Čistih 15“ (avokado, banane, grašak, lubenica, kupus). Kaže da više od 98 odsto uzoraka jagoda ima tragove pesticida, da se krompir često tretira zabranjenim pesticidom hlorpirifosom i da neke jagode i spanać sadrže „čak 200 različitih ostataka“.
Savet je blag: dobro oprati voće i povrće, po potrebi ga oljuštiti, birati organsko kad je moguće i raznovrsnu, sezonsku ishranu. Poslednji pasus kaže da ne treba stvarati paniku.
Odakle liste
Liste „Prljavih 12“ i „Čistih 15“ objavljuje američka organizacija EWG (Environmental Working Group). Prema Food Safety News (8. april 2026), koristi rezultate godišnjeg izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD. Ovogodišnja lista otvara spanać, a slede kelj i drugo lisnato zeleniš, pa jagode. Krompir je na 11. mestu, ne na „Čistih 15“.
Isti izvor beleži da EWG priznaje da su sve namirnice sa liste ispod dozvoljenih granica ostataka, ali smatra da svaki ostatak pesticida može biti opasan po zdravlje. Savez za hranu i poljoprivredu (AFF), koji je industrijsko udruženje, odgovara da lista „demonizuje bezbedno voće i povrće“ i da je više od 99 odsto uzoraka ispod američkih bezbednosnih granica. Dakle, stručnjaci se ne slažu, a tekst o tome ćuti.
Šta pokazuju evropski podaci
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u izveštaju za 2024. (objavljen 5. maja 2026), sa više od 125.000 uzoraka, navodi da je usklađenost sa evropskim granicama visoka, a rizik za zdravlje nizak. U koordinisanom uzorkovanju od 9.842 uzorka 98,8 odsto je bilo u granicama. Oko 43 odsto uzoraka nije imalo merljivih ostataka, a 54,5 odsto je imalo jedan ili više ostataka u dozvoljenim granicama. To objašnjava zašto „tragovi“ nisu isto što i opasnost.
Podaci su evropski. Za Srbiju ih nismo proveravali.
A hlorpirifos?
Evropska komisija je 10. januara 2020. odlučila da ne obnovi odobrenje za hlorpirifos, što potvrđuje naslov uredbe. Prema članku Food Safety News iz 2019, EFSA je izrazila zabrinutost zbog mogućih genotoksičnih efekata i uticaja na razvoj nervnog sistema, uz epidemiološke podatke o deci. Tekst koji navodi krompir kao glavni problem nismo uspeli da potkrepimo: ni jedan izvor koji smo čitali ne vezuje hlorpirifos za krompir. Ne znamo ni da li je u Srbiji dozvoljen.
Kako se pere voće i povrće
Prema Emmi Laing sa Univerziteta Džordžije (2023), slavina je najbolji način za uklanjanje pesticida i klica. Sapun, deterdžent i komercijalna sredstva za pranje, navodi ona, FDA ne preporučuje, jer se mogu zadržati i posle ispiranja. Za tvrdoglave ostatke može se koristiti četka i voda. Pranje se preporučuje i za voće koje se jede oljušteno, kao što je dinja ili mango, zbog prljavštine i bakterija sa površine.
Tvrdnja iz teksta da guljenje dodatno smanjuje ostatke nije u tom izvoru; ostaje nepotvrđena.
Šta ostaje
Voće i povrće ostaju temelj zdrave ishrane. Pranje običnom vodom je razumna mera. EWG preporučuje organsko voće i povrće, a AFF tvrdi da je i konvencionalno bezbedno; odluka je vaša. Ako imate zdravstvenih razloga za oprez, razgovarajte sa lekarom ili nutricionistom.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne predstavlja medicinski savet.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 16. aprila 2026. na portalu Elite ADX. Podatke proverili prema:
- Elite ADX (izvorni članak)
- Food Safety News: EWG otkriva „Dirty Dozen“, AFF osporava listu (8. april 2026)
- EFSA: Pesticide residues in food, latest data released (5. maj 2026)
- EUR-Lex: Uredba (EU) 2020/18 o neobnavljanju odobrenja za hlorpirifos
- Food Safety News: EFSA — hlorpirifos ne ispunjava uslove za obnovu (6. avgust 2019)
- UGA Today: kako oprati pesticide sa voća i povrća (22. septembar 2023)
