Naslov obećava „zamku“ za sve koji će naslediti imovinu roditelja. Ona, međutim, u tekstu ima konkretno lice: jedan čitalac, jedna kuća i zemljište koje se pojavilo tek posle.
Sajt Čajnik objavio je tekst 15. oktobra 2026. (potpis: „admin“, kategorija „Moda“). Pročitali smo ga i uporedili sa zvaničnim izvorima.
Šta se desilo u tekstu
Čitalac je, posle smrti roditelja, na ostavinskoj raspravi svoj deo roditeljske kuće ustupio bratu. Porodica je mislila da je sva imovina poznata i da je stvar završena.
Nekoliko godina kasnije saznali su da je majka imala zemlju koju je nasledila od svojih predaka. Niko za nju nije znao, pa nije ušla u prvu raspravu. Pitanje glasi: ima li onaj koji je ranije ustupio svoj deo pravo na deo nove imovine?
Tekst naglašava da ustupanje nasledničkog dela nije isto što i odricanje od nasledstva. I zaključuje da je razgovor sa pravnikom pre potpisa pametan. Na samo pitanje ne odgovara.
Gde se to dešava
Nijedna država ni zakon nisu navedeni. Tekst se poziva na „pravne stručnjake Sindikata umirovljenika Hrvatske“ i koristi hrvatske izraze, pa se čini da je prerada hrvatskog pitanja i odgovora. Original nismo pronašli.
Pošto isto pitanje mogu da imaju i čitaoci iz Srbije, proverili smo oba propisa.
Šta kaže Hrvatska
Državni portal gov.hr navodi da se imovina koja nije obuhvaćena pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju raspodeljuje novim rešenjem, zasnovanim na ranijem, bez nove rasprave. Nova rasprava se održava samo ako se neki raniji naslednik odrekao nasledstva ili ustupio svoj deo drugom sunasledniku.
Isti izvor kaže da se odricanje u korist određenog naslednika ne smatra pravim odricanjem, već izjavom o ustupanju. I da se odricanje ne odnosi na naknadno pronađenu imovinu.
Iz toga se ne može zaključiti kako bi se slučaj iz teksta završio. Šta tačno obuhvata raniji ustup, zavisi od onoga što je potpisano i od propisa države.
Šta kaže Srbija
Tekst Zakona o nasleđivanju Srbije, koji smo pročitali, razlikuje tri stvari. Prema članu 213, naslednik koji se odrekao nasleđa smatra se kao da nikada nije bio naslednik. Odricanje je izjava pred sudom, daje se do kraja prvostepene rasprave i ne može se opozvati.
Ustupanje je drugo. Član 231 kaže da se pre deobe deo može preneti samo drugom nasledniku, a ugovor mora da overi sudija. Odricanje u korist određenog naslednika, prema članu 216, smatra se prihvatanjem uz istovremeni prenos.
Zakon o nasleđivanju koji smo čitali ne sadrži opšte pravilo o imovini pronađenoj naknadno. Ono je verovatno u drugom propisu, koji nismo imali.
Važna napomena: naš izvor je originalni tekst iz 1995. uz izmenu iz 2003. Ne znamo da li ima kasnijih izmena. Proverite aktuelnu verziju.
Šta tekst ne kaže
Ne navodi zakon, član, rok ni iznos. Ne kaže ni šta se dešava sa novom zemljom. Ne pominje ni bilo kakvu proveru zemljišnih knjiga pre završetka rasprave, iako to sam pominje kao uzrok problema.
Zanimljivo je i da je ovaj pravni tekst objavljen u kategoriji „Moda“.
Šta ostaje
„Zamka“ je stvarna u jednom smislu: završena rasprava nije uvek kraj priče, a pojam „ustupiti“ i „odreći se“ nisu sinonimi. Posledice zavise od države, teksta izjave i okolnosti.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije pravni savet. Ako ste u sličnoj situaciji ili pred potpisom, obratite se javnom beležniku, advokatu ili sudu u svojoj državi. Autori ovog teksta nisu pravnici.
Priču prenosimo prema pisanju sajta Čajnik (15. oktobar 2026), a podatke proverili prema portalu gov.hr (Ostavinski postupak) i tekstu Zakona o nasleđivanju Srbije (Sl. glasnik RS 46/95, 101/2003).
