Naslovi poput „u kiselom organizmu nastaju i najteže bolesti“ i „sa 4 badema zalečite želudac“ kruže već godinama. Zvuče jednostavno i utešno. Zato smo proverili šta o tome kažu stručni izvori, a šta ostaje samo preporuka bez dokaza.
Šta tvrdi priča koja kruži
Tekst koji kruži navodi da je dnevna navika od četiri sirova badema, uz svežu šargarepu, preporuka nekog doktora Dragana Ivanova. Pominje i „zakiseljenost organizma“ kao uzrok brojnih tegoba. Tekst je pritom oprezan: priznaje da telo samo reguliše pH krvi.
Nismo uspeli da pronađemo proverljive podatke o doktoru koji se pominje. Tvrdnju o njegovom zvanju i preporuci ne možemo da potvrdimo.
Prvo: krv ne može da se „zakiseli“ hranom
Britansko dijetetsko udruženje (BDA) u svom materijalu za onkološku grupu objašnjava da ishrana ne menja pH krvi. Ona se drži oko 7,4 pomoću bubrega i disanja, a višak kiseline telo izbacuje mokraćom.
Pravi poremećaj, takozvana metabolička acidoza, vezuje se za teška oboljenja i ne nastaje lošim doručkom.
BDA dodaje i da pH mokraće nije pokazatelj pH krvi. Zato „testiranje kiselosti“ trakama za urin ne govori ono što obećavaju prodavci.
Šta sa „alkalnom ishranom“
BDA navodi da nijedna naučna literatura ne dokazuje korist alkalne ishrane u prevenciji raka. Dodaje da je takva ishrana veoma restriktivna i siromašna proteinima, pa kod obolelih može da pogorša neuhranjenost.
Dakle, prvi deo naslova — da u „kiselom organizmu“ nastaju najteže bolesti — nema potvrdu u izvoru koji smo čitali.
Bademi i želudac: ima li istraživanja
Tufts Health & Nutrition Letter, univerzitetski bilten o ishrani, odgovara na pitanje čitaoca koji jede pet-šest sirovih badema posle obroka protiv gorušice. Urednici kažu da nisu našli objavljeno istraživanje o bademima i gorušici, pa to nazivaju kućnim lekom.
Pominju i laboratorijsko istraživanje iz Velike Britanije o bademima kao prebiotiku. Lekar Robert M. Russell upozorava da to nije potvrđeno, a da čak i da jeste, ne bi uticalo na refluks.
Bademi jesu hranljivi: sadrže vlakna, oko 3,5 grama po unci. To je dobro za creva, ali nije tvrdnja o lečenju želuca.
Soda bikarbona: „brzo rešenje“ sa ogradom
Tekst pominje i sodu bikarbonu kao popularno rešenje. Banner Health, američki zdravstveni sistem, objašnjava da ona brzo neutrališe želudačnu kiselinu, ali samo ublažava simptom, a ne uzrok.
Njihova medicinska sestra savetuje pola kašičice u četvrtini šolje vode, najviše jednom dnevno. Pola kašičice sadrži oko 600 miligrama natrijuma, što je oko 25 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Zato soda nije za svakoga. Banner navodi ljude sa bolestima srca, bubrega i one na dijeti sa malo soli. Može da podigne krvni pritisak, naruši elektrolite i izazove nadimanje. Nije za redovnu upotrebu.
Kada treba ići lekaru
Ako se gorušica ponavlja, naročito nekoliko puta nedeljno, ako imate uporan kašalj ili neobjašnjiv gubitak težine, razgovarajte sa lekarom, jer to mogu biti znaci refluksne bolesti. Odmah potražite pomoć kod otežanog gutanja, bola u grudima, povraćanja ili crne stolice.
Šta je u priči ipak razumno
Tekst savetuje i više zelenog povrća, dovoljno vode, celovite žitarice, manje prerađene hrane i više kretanja. To su opšte preporuke zdrave ishrane, i nema razloga da ih odbacimo. Samo ne treba da ih povezujemo sa „kiselim organizmom“, niti sa lečenjem želuca.
Poenta koja ostaje
Četiri badema neće naškoditi većini ljudi, ali nema dokaza da leče želudac. Ako vas muči, rešenje je pregled, a ne „tajni“ metod.
Napomena: tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Ne menjajte terapiju bez razgovora sa stručnim licem.
Podatke smo proverili prema British Dietetic Association, Tufts Health & Nutrition Letter i Banner Health.
