Stres se često pominje kao „tihi neprijatelj“. Naslovi ponekad idu i dalje, pa ga porede sa otrovom koji truje svaku ćeliju. To je slikovito, ali ne i precizno. Šta se zaista dešava u telu — i šta stručnjaci preporučuju?
Telo koje je napravljeno da izdrži kratko
Kada mozak oceni da postoji pretnja, aktivira se reakcija „bori se ili beži“. Adrenalin stiže za nekoliko sekundi i podiže puls i pritisak. Kortizol deluje sporije i održava telo budnim i spremnim.
Za kratku opasnost to je korisno. Reakcija nas „pokrene“ i pomogne da izdržimo.
Kad se kortizol ne vrati na normalu
Problem nastaje kad pretnja ne prestaje. Prema objašnjenju sa Univerziteta Kolumbija, kortizol se normalno spušta nakon događaja, ali hronični stresori mogu da ga drže povišenim. Dr Džefri Birk, istraživač na Kolumbijinom Centru za bihevioralno kardiovaskularno zdravlje, kaže:
„Kada traje duže, hronični stres vodi do disbalansa.“
Šta je „hronični“ stres
To nije loš dan na poslu. Hroničan je stres koji traje danima, nedeljama, mesecima ili godinama: dugovi, dugotrajna bolest, briga o nekome, ili stalno ponavljanje istih sukoba. Za običan stres tipično je da se već sledećeg jutra osećamo uglavnom normalno.
Šta stručnjaci povezuju sa dugim stresom
Prema istom izvoru, višedecenijska istraživanja pokazuju da hronični stres može povećati sklonost ka srčanom i moždanom udaru i pojačati upale, što slabi odbranu organizma. Među znacima se navode napetost mišića, probavne tegobe, glavobolje, promena težine, problemi sa spavanjem, povišen krvni pritisak, ubrzan ili nepravilan rad srca, kao i anksioznost i depresija.
Šta u popularnim tekstovima treba uzeti s rezervom
Neki tekstovi idu korak dalje i tvrde da stres izaziva dijabetes i određene vrste raka. To nismo mogli da potvrdimo u izvoru koji smo čitali, pa te tvrdnje ne prenosimo. Ono što izvor jasno kaže jeste da hronični stres opterećuje srce i imunitet i otežava zdrave navike.
Prva tehnika: kretanje
Čak i kratka šetnja, navodi se, snižava kortizol i oslobađa endorfine. Ne mora da bude trening — dovoljno je da se pomerimo.
Druga tehnika: smirivanje nervnog sistema disanjem
Sporo disanje, topao tuš ili kupka spadaju u načine da se telo prebaci iz režima „bori se ili beži“ u režim „odmor i varenje“. Praktično: udahnite polako kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi, izdahnite kroz usta.
Treća tehnika: ljudi
Vreme provedeno sa prijateljima, porodicom, pa čak i kućnim ljubimcima, navodi se među preporukama. Razgovor često donosi olakšanje koje ne može da se dobije drugačije.
Četvrta tehnika: pažnja i stručna pomoć
Pažljivost (mindfulness) znači usmeriti pažnju na telesne senzacije da bismo se osetili „prizemljeno“. To se može raditi bilo kada, ili kroz meditaciju. Kada pritisak ne popušta, izvor preporučuje razgovor sa stručnim savetnikom koji može pomoći da situaciju sagledamo iz druge perspektive.
Mali dodatak koji se pokazao korisnim
Organizacija vremena (dnevni ili nedeljni planer) može smanjiti osećaj preopterećenosti, a vođenje dnevnika pomaže da razjasnimo misli. To su praktični saveti koji se često preporučuju uz ostale; nisu zamena za lečenje.
Poenta koja ostaje
Stres nije neprijatelj koji se mora potpuno ukloniti. On je signal. Ako traje nedeljama, ometa san ili vas ne ostavlja da funkcionišete, obratite se lekaru ili stručnom saradniku.
Napomena: tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara.
Podatke smo proverili prema članku Columbia Doctors: Chronic stress can hurt your overall health (Univerzitet Kolumbija, ažurirano mart 2026).
