Godinama se u ishrani slanina, jaja i druge namirnice bogate mastima smatraju glavnim krivcima za povišen holesterol i masnu jetru. Prema rečima nutricioniste Predraga Nenadića, ta rasprostranjena pretpostavka je pogrešna — pravi krivac krije se na sasvim drugom mestu.
Ko stoji iza ove tvrdnje
Predrag Nenadić, poznati srpski nutricionista sa iskustvom na univerzitetskoj klinici u Nemačkoj i nekadašnji predsednik Jugoslovenskog udruženja nutricionista, ističe da problem nije u zdravim mastima koje ljudi često izbegavaju iz straha od holesterola, već u prekomernom unosu šećera.
Kako jetra pretvara šećer u mast
Prema Nenadićevom objašnjenju, jetra višak šećera pretvara u masno tkivo. Kada u organizam ne unosimo dovoljno holina, poznatog i kao vitamin B4, holesterol se ne raspoređuje pravilno po telu, već se nagomilava upravo u jetri.
Holin se prirodno nalazi baš u namirnicama koje ljudi najčešće izbacuju iz ishrane — slanini, jajima i mesu. Paradoksalno, izbegavanjem tih namirnica iz straha od holesterola, organizam se lišava upravo onoga što mu je potrebno da holesterol pravilno metaboliše.
Kada telu nedostaje holin
Posledica dugotrajnog nedostatka holina, prema Nenadiću, jeste takozvana nealkoholna masna jetra — stanje koje otežava normalnu funkciju detoksikacije organizma, iako osoba možda nikada u životu nije popila alkohol.
Pravi krivci nisu tamo gde ih tražimo
Nenadić posebno upozorava na rafinisane ugljene hidrate — beli hleb, peciva i proizvode od rafinisanog brašna — kao i na industrijsku fruktozu, koja se u velikim količinama nalazi u gaziranim sokovima i drugim industrijskim napicima na bazi kukuruznog sirupa.
Važna razlika, ističe on, postoji između fruktoze koja se prirodno nalazi u voću i one koja se industrijski proizvodi i dodaje u prerađenu hranu — druga vrsta je, prema njegovim rečima, znatno štetnija za jetru.
Šta nutricionista predlaže umesto toga
Umesto izbegavanja masti, Nenadić savetuje sasvim drugačiji pristup ishrani:
Dovoljan unos vode tokom dana, uz povećan unos vlakana — i rastvorljivih i nerastvorljivih. Uvođenje gorke hrane poput radiča, maslačka i korena cikorije u svakodnevnu ishranu. Zadržavanje zdravih masti poput svinjske masti, maslinovog ulja i hladno ceđenih biljnih ulja. Unos namirnica bogatih holinom — slanine, jaja, lososa i skuše. Potpuno izbacivanje rafinisanih ugljenih hidrata i veštačkih zaslađivača, kao i izbegavanje industrijskih sokova sa visokim sadržajem kukuruznog sirupa.
Zašto je ovo teško prihvatiti na prvi pogled
Ova preporuka deluje kontraintuitivno upravo zato što decenijama unazad preovlađuje suprotna poruka — da masti podižu holesterol, a da su ugljeni hidrati, posebno oni „bez masti“, bezbedniji izbor. Nenadićevo objašnjenje ukazuje na to da je stvarna slika znatno složenija, i da paušalno izbegavanje čitave grupe namirnica može doneti više štete nego koristi.
Važna napomena pre nego što menjate ishranu
Vredi naglasiti da su ovo generalne preporuke nutricioniste, namenjene široj publici, a ne personalizovan medicinski savet. Osobe koje već imaju dijagnostikovan povišen holesterol, masnu jetru ili druge zdravstvene tegobe trebalo bi da svaku veću promenu ishrane prethodno konsultuju sa svojim lekarom, s obzirom na to da individualne zdravstvene okolnosti mogu zahtevati drugačiji pristup.
