Naslov kaže da bi zima 2026/27. mogla doneti manje snega na zapadnom Balkanu. Reč „mogla“ je važna. U tekstu stoji tačno ono što izvor sme da kaže, i ništa više.
Sajt Šta ima novo objavio je članak 17. oktobra 2026. (potpis: „dan“, kategorija „Svet“). Tekst je prerada, a izvor nije povezan. Našli smo original i uporedili ga.
Odakle procena
Original je analiza sajta Severe Weather Europe (autor Andrej Flis, 15. oktobar 2026), zasnovana na oktobarskim sezonskim modelima. Evropska karta je prosek šest modela, a poređenje sa septembrom koristi evropski model ECMWF.
Sajt kaže da je snežni signal oslabio u odnosu na septembar na većem delu Evrope. Najveći manjak vidi, između ostalog, „nad zapadnim Balkanom“.
U njihovoj tabeli, za južnu Evropu i Balkan (uključujući Srbiju), ukupan sneg od decembra do februara pada sa oko 5 centimetara manje od proseka u septembarskom proračunu na oko 12 centimetara manje u oktobarskom. To je prosek za veliko područje, ne vrednost za neki grad ili planinu.
Šta je El Niño
Izvor tvrdi da je evropski signal „uglavnom“ posledica jakog El Ninja u Pacifiku.
Američki Centar za predviđanje klime (NOAA) u izveštaju od 8. oktobra 2026. proglašava stanje „El Niño Advisory“, što znači da je El Niño u toku. Površinska temperatura mora u zoni Niño‑3.4 je oko 2,1 stepen iznad proseka. Verovatno će biti „jak do veoma jak“ do januara–marta 2027, uz verovatnoću veću od 83 odsto.
Isti izveštaj kaže da verovatnoća pojava povezanih s El Ninjom raste, ali da one „nisu zagarantovane“. Evropa se u njemu ne pominje.
Rupa u priči
I originalni članak ima slabu tačku. Mehanizam El Ninja koji objašnjava odnosi se na SAD. Njegovi navedeni radovi su američki. Za Evropu ne daje poseban mehanizam.
Istraživanje Univerziteta u Redingu (2024) kaže nešto skromnije: kad je El Niño jak, sezonski modeli mogu pouzdanije da predvide blagu ili hladnu zimu u Evropi. Ali govori o pouzdanosti prognoze, ne o količini snega. Autori upozoravaju da bi izvan takvih godina prognoze trebalo uzimati oprezno.
Koliko je to pouzdano
Sam izvor je oprezan. Navodi da je mreža modela gruba, oko 100 kilometara, pa brojke ne važe za padine. Za Alpe se šest modela „snažno razilazi“.
Pominje i da je sneg jako zavisan od temperature i da poremećaj polarnog vrtloga krajem zime može da donese više snega i područjima sa manjkom.
Članak Šta ima novo to prenosi: manjak ne znači da neće biti snega, ne određuje datum prvog snega, broj dana sa snežnim pokrivačem ni količinu iz jedne oluje.
Šta sezonska prognoza zapravo meri
Sezonski model ne predviđa pojedinačne dane. On procenjuje da li bi cela sezona mogla da bude toplija, hladnija, vlažnija ili suvlja od proseka.
Zato je „manje snega“ procena trenda. Jedna jaka oluja ili hladan talas u januaru mogu da promene utisak o celoj zimi, a da procena ostane „tačna“.
Šta nismo mogli da potvrdimo
Konkretnu zimu u Srbiji. Nijedan od pročitanih izvora ne daje procenu za Srbiju, niti za ijedan grad. Nismo konsultovali Republički hidrometeorološki zavod.
Ne znamo ni da li će manjak snega biti u svim mesecima. Izvor ne daje brojke posebno za Balkan po mesecima.
Tekst koristi i izraz „Super El Niño“, koji nije zvanični naziv. NOAA koristi druge pojmove.
Šta ostaje
Ostaje oprezna procena, ne obećanje. Sezonska prognoza je slika trenda, ne vremenska prognoza. Za izlet na planinu, put ili sezonu na skijalištu pouzdanije su prognoze izdate nekoliko dana ranije i upozorenja nacionalnih meteoroloških službi.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije vremenska prognoza.
Priču prenosimo prema pisanju sajta Šta ima novo (17. oktobar 2026), a podatke proverili prema Severe Weather Europe (15. oktobar 2026), NOAA Centru za predviđanje klime (8. oktobar 2026) i Univerzitetu u Redingu (2024).
