Tanja Bošković decenijama je na sceni. Osvajala je nagrade, punila pozorišta, ostala u sećanju miliona gledalaca kao Lola Golubović iz „Srećnih ljudi“. Ali kada je sedela pred novinarima i govorila o tome šta je sreća — nije pomenula ni jednu nagradu.
„Srećna sam više nego što zaslužujem“
Tanja je bila iskrena do bola.
„Srećna sam preko svake mere, mnogo više nego što sam zaslužila. Imam decu, imam ljubav i mnogo više nego što zaslužujem u svakom trenutku.“
Žena koja je u poslu imala sve — kaže da je sva ta sreća izvan posla.
I onda je nabrojala — što je decu. Sestru Nadu. Kumu. Prijatelje. Zdravlje.
„Raduje me kada odem na liturgiju. Radujem se što sam zdrava, što smo svi dobro i što se držimo. To je, rekla bih, lekcija života.“
„Penzija nije odricanje — to je privilegija“
Kada su je pitali o godinama posle aktivne karijere, Tanja je rekla nešto što mnogi neće razumeti dok sami ne dožive.
„Koliko su srećni ljudi koji dožive penziju. Možete da radite koliko hoćete, pogotovo kada ste zdravi, ali ne morate. Tada imate vremena da obratite pažnju na detalje, a detalji nas čine bogatijim.“
I opisala jedan sasvim običan dan koji je za nju sada — savršen.
„Ne moram više nigde da stignem. Ako neću da izađem, ostaću u svojoj kući sa debelim zidovima. Ako odem u prodavnicu, mogu da sačekam u miru da svi kupe šta treba, a onda da se radujem nečemu tako jednostavnom kao što su jagode.“
Jagode. Ne Oskar. Jagode.
„Strpljenje se uči — kroz veru, pre svega“
Na pitanje da li se životna mudrost stiče ili se sa njom čovek rađa — Tanja je bila jasna.
„Sigurno postoji nešto genetski, nešto što sam nasledila od svojih roditelja, ali strpljenje se uči. Uči se kroz veru, pre svega.“
I objasnila šta vera zapravo daje čoveku.
„Kada to naučite, prestanete da se sekirate oko gluposti. Smirite se. Ne morate nigde da stignete po svaku cenu.“
„Srećni ljudi“ — serija koja nas vraća u lep život
Dok se „Srećni ljudi“ emituju na RTS-u i milioni ponovo gledaju Lolu Golubović — Tanja je objasnila zašto ih publika i danas voli.
„To vam govori da su te serije zapravo radost, neki drugi život, lep život. Vraćaju nas u neka vremena.“
I ono što joj je ostalo najdragoceniji deo te ere:
„Ne mogu da zaboravim prijateljstva sa Radom Smiljanić, sa Batom, sa ljudima koji su bili deo tog vremena. Najvažnije što ostaje iza glume nisu samo uloge, već prijateljstva.“
„Nisam osvojila Oskara — ali šta će vam to?“
Tanja je i dalje u pozorištu. Još uvek glumi. Još uvek voli scenu.
„Još uvek imam tu strast. Volim pozorište, volim da radim i da se igram.“
Ali kada su je pitali o nagradama — odgovorila je uz osmeh koji govori više od svake statue.
„To nije istina da sam osvojila sve. Nisam osvojila Oskara, ali šta će vam to?“
Čovek koji zna gde je prava sreća — ne traži je u nagradama.
Jagode. Liturgija. Prijateljstva.
To je Tanjina lista.
