Prezime na -ić ili -ović nosi većina ljudi u regionu. Zato se tekstovi koji obećavaju da otkrivaju šta prezime govori o vašem poreklu čitaju lako.
Radio Talas je 28. januara 2026. objavio jedan takav. Proverili smo njegovih pet glavnih tvrdnji.
Ukratko: deo je tačan, deo se ne može proveriti, a naslov obećava više nego što tekst daje.
Naslov obećava poreklo, tekst ga ne daje
Na kraju teksta stoji da prezimena na -ić i -ović nisu vezana za jednu naciju ili kulturu. Nema regiona, nema vere, nema vremena. Nema ni jednog izvora.
To je, zapravo, najpošteniji deo teksta. Prezime samo po sebi nije dokaz nacionalnosti ni vere. Prema Vikipediji, ovaj oblik se javlja u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Zato ćemo ostale tvrdnje proveriti jednu po jednu.
Tvrdnja 1: „Nastala su u srednjem veku“
Tekst kaže da „istraživanja pokazuju“, ali ne navodi nijedno.
Vikipedija piše da su očevna imena na -ić postala uobičajena krajem 14. i početkom 15. veka, što se vidi iz prepiske Dubrovnika sa Srbijom i Bosnom. Ali to još nisu prezimena u današnjem smislu.
Većina srpskih porodica dobila je nasledna prezimena tek u 19. veku. Knjaževina Srbija je prezimena ujednačila 1851, a popis iz 1854. prvi put beleži stanovništvo po stalnim prezimenima. Do tada je često važilo ime, očevo ime i eventualno bratstvo, kao kod Vuka Stefanovića Karadžića.
Hrvatska ima drugačiju priču. Prema stranici Ex-Yu Genealogy, koja se poziva na jezikoslovca Petra Šimunovića, prezimena su se kod plemstva javila još u 12. veku, a nasledna su postala od 16. veka.
Presuda: oblik je srednjovekovni, ali prezime kakvo danas nosimo najčešće nije.
Tvrdnja 2: „-ić je potomak, a -ović klan“
Tekst u odeljku o -ić daje primer Petrović, a to je prezime na -ović. Razlika između dva nastavka nije jasno objašnjena.
Prema Vikipediji, -ić je slovenski deminutiv koji je prvobitno služio za pravljenje očevnih imena. Nastavci -ov, -ev i -in često se kombinuju s njim, najčešće kao -ović. Petrović je dakle „Petrov sin“.
Tvrdnju da -ović označava bratstvo ili klan nismo našli ni u jednom izvoru. Bratstva su stvarno važna u Crnoj Gori i Hercegovini, ali to je osobina tih krajeva, a ne pravilo nastavka.
Tvrdnja 3: „Ponekad prezime dolazi od majke“
Ovo je tačno. Vikipedija navodi da -ić može biti i po majci, uz primere Marić, Katić i Sinđelić. Stevan Sinđelić je, kako piše, prezime dobio po majci Sinđeliji.
Za Sarić, koji tekst takođe pominje, potvrdu nismo našli.
Tvrdnja 4: „Prezime otkriva zanimanje“
Delimično. Kovačević i Kovačić potiču od reči „kovač“, ali znače potomak kovača, ne samog kovača. Prezime beleži zanimanje jednog pretka, a ne porodični posao danas.
Tvrdnja 5: „Prezimena su se menjala zbog poreza i krvne osvete“
Za to nismo našli potvrdu. Ostaje samo opšta činjenica, koju potvrđuje Ex-Yu Genealogy, da su se prezimena u različitim krajevima ustaljivala u različito vreme.
Koliko ih je zapravo
Često se čuje da oko dve trećine srpskih prezimena završava na -ić. To tvrde i Vikipedija i Nova.rs (2024), ali nijedna ne navodi izvor. Zato brojku tretiramo kao procenu, ne kao činjenicu.
Ako zaista tražite poreklo
Prezime je tek početak. Ex-Yu Genealogy daje pregled po zemljama i za Crnu Goru pominje studiju „Prezimena u Crnoj Gori“ Vukote i Akima Miljanića, u kojoj je navedeno skoro 14.000 prezimena.
Ozbiljnije istraživanje traži matične i crkvene knjige i arhive. Prezime iz teksta sa mreže tu ne može da zameni dokument.
Ovaj tekst je informativne prirode.
Priču prenosimo prema pisanju Radio Talasa (28. januar 2026), a podatke proverili prema Vikipediji (Serbian name; Slavic name suffixes), stranici Ex-Yu Genealogy i tekstu Nova.rs (28. jul 2024).
