Naslov obećava više od teksta
Stari naslov sugeriše da nešto što jedete svaki dan slabi imunitet baš pred jesen. Telo teksta je mnogo oprezniji: kaže da nijedna namirnica ne „gasi“ imunitet.
Ta nesrazmera je razlog za proveru. Ovaj tekst je informativne prirode i nije medicinski savet. Ako imate zdravstvenih tegoba, obratite se lekaru ili nutricionisti.
Šta tvrdi izvorni tekst
U izvornom tekstu se navodi da dodati šećer, skriven u mnogim namirnicama, dugoročno opterećuje organizam. Povezuje se s telesnom težinom, kontrolom šećera u krvi i drugim činiocima, a slatka hrana istiskuje hranljive namirnice.
Pomenuta je i jesen, ali nijedan izvor koji smo otvorili ne povezuje šećer sa sezonskim slabljenjem imuniteta. Taj deo naslova ne možemo da potvrdimo.
Šta kaže zvanična strana
NHS objašnjava da Britanci jedu previše „slobodnih šećera“. To su šećeri dodati hrani i piću, ali i oni iz meda, sirupa i nezaslađenih sokova od voća i povrća. Šećeri prirodno prisutni u mleku, voću i povrću se ne računaju.
Prema NHS, višak šećera vodi unosu previše kalorija, a time i dobijanju na težini, što povećava rizik od srčanih bolesti, nekih vrsta raka i dijabetesa tipa 2. Šećer je i jedan od glavnih uzroka karijesa. Spisak mesta gde se krije uključuje kekse, jogurte sa ukusom, žitarice za doručak i gazirana pića.
Svetska zdravstvena organizacija ima posebne smernice o unosu šećera kod odraslih i dece. Cilj im je sprečavanje nezdravog dobijanja na težini i karijesa, a preporučuju ograničenje unosa slobodnih šećera.
Ni NHS ni stranica SZO ne pominju imunitet.
Gde se pominje imunitet
Postoji naučna literatura o glukozi i imunim ćelijama. Jedan pregledni rad iz baze PubMed navodi da je glukoza potrebna imunim ćelijama da bi funkcionisale i da višak glukoze može da naruši njihov rad i podstakne pojačano stvaranje upalnih molekula.
Ali to je narativni pregled, a ne sistematska analiza. Sažetak ne razdvaja nalaze na životinjama i ljudima, niti navodi koliko je glukoze „previše“.
Drugi pregled bavi se hiperglikemijom, odnosno povišenim šećerom u krvi, naročito kod dijabetesa. Njegov glavni deo oslanja se na miševe i laboratorijske eksperimente, a nalazi o makrofagima opisani su kao složeni i ponekad kontradiktorni.
Šećer u tanjiru nije šećer u krvi
Ovde je ključna razlika. Rezultati o povišenom šećeru u krvi ne znače automatski da obrok slatkiša slabi odbranu zdrave osobe.
Veza je verovatno posredna: preko telesne težine, regulacije šećera u krvi i toga što slatka hrana zauzima mesto namirnicama bogatim hranljivim materijama. Tako stari tekst i zaključuje, i to je razumna formulacija, ali ne i dokaz da šećer direktno „isključuje“ imunitet.
Priča o studiji iz sedamdesetih
U popularnim tekstovima često se pominje stara studija o šećeru i belim krvnim zrncima. Pronašli smo zapis rada „Role of sugars in human neutrophilic phagocytosis“ iz 1973. godine u časopisu American Journal of Clinical Nutrition.
Sažetak tog rada nije dostupan, pa njegove nalaze ne navodimo. Zato ga ne koristimo kao dokaz, a svaku tvrdnju koja se na njega poziva treba čitati oprezno, jer je stara pola veka.
Šta ostaje
Najsigurnije što izvori podržavaju jeste da je višak slobodnih šećera loš za težinu i zube, i da je preko težine povezan sa hroničnim bolestima.
Tvrdnju da obični šećer „slabi imunitet pred jesen“ ne možemo da potvrdimo. Ono što možemo jeste da pročitate deklaracije, jer se šećer krije pod imenima poput glukoze, fruktoze, dekstroze i maltoze.
Ako vas zanima kako ishrana utiče na otpornost organizma, razgovor sa lekarom ili nutricionistom korisniji je od bilo koje „zabranjene“ namirnice.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija ranijeg članka na Zanimljivo.rs. Podatke proverili prema NHS: Sugar, the facts, WHO: Guideline sugars intake, PubMed: Harmful effects of high amounts of glucose on the immune system, PMC: Impact of hyperglycemia on immune cell function, PubMed: Role of sugars in human neutrophilic phagocytosis (1973).
