Internetom kruži tvrdnja da naučnici znaju tačno koji organ u telu „prvi počinje da stari“, i da se to dešava tačno od 50. godine. Kad se tvrdnja prati do izvora, ispostavlja se da je delimično tačna, a delimično — uprošćena do netačnosti.
Odakle zapravo dolazi ova priča
Iza ove tvrdnje stoji stvarna, ozbiljna studija objavljena u čuvenom naučnom časopisu Nature krajem 2023. godine, koju je vodio profesor neurologije sa Stanforda, dr Toni Vajs-Korej (Tony Wyss-Coray). Problem je što su tabloidi, prepričavajući je kroz nekoliko posrednika, pojednostavili nalaze do tačke gde više ne odgovaraju onome što je studija zaista pokazala.
Šta su naučnici stvarno radili
Tim je analizirao uzorke krvne plazme više od 5.600 ljudi različitih starosnih doba, prateći skoro 5.000 proteina. Pomoću veštačke inteligencije, izračunali su „biološku starost“ za 11 različitih organa — masno tkivo, arterije, mozak, srce, imuni sistem, creva, bubrege, jetru, pluća, mišiće i pankreas — i upoređivali je sa stvarnim godinama ispitanika.
Nema jednog „pobednika“
Za razliku od tvrdnje da jedan konkretan organ „prvi stari“, studija ne rangira organe po brzini starenja niti ističe krvne sudove ili aortu kao poseban slučaj. Ono što je studija zaista pokazala jeste da skoro 20 odsto ljudi ima bar jedan organ koji stari znatno brže od ostatka tela — dok manje od 2 odsto ima ubrzano starenje u više organa istovremeno.
Odakle dolazi „50 godina“
Deo o 50. godini nije izmišljen, ali je izvučen iz konteksta. Prema Stanfordovoj studiji, otprilike jedna od pet relativno zdravih osoba starosti 50 i više godina ima bar jedan organ koji stari znatno brže od istog organa kod vršnjaka — što je sasvim druga tvrdnja od „jedan organ počinje da stari tačno od pedesete“.
Srce, mozak, bubrezi — šta je stvarno pronađeno
Kod srca, ubrzano starenje je povezano sa fibrilacijom pretkomora i srčanim udarima — ljudi sa „starijim“ srcem imali su više nego duplo veći rizik od srčane insuficijencije u narednih 15 godina. Kod mozga, „starija“ biološka starost bila je povezana sa 1,8 puta većom verovatnoćom kognitivnog pada u naredne tri do pet godina. Kod bubrega, ljudi sa hipertenzijom i dijabetesom imali su „starije“ bubrege od vršnjaka bez tih stanja. Proteini povezani sa starenjem arterija pokazali su se korisnim u predviđanju ranog kognitivnog pada — što je verovatno i izvor pogrešno prenete tvrdnje o krvnim sudovima.
Reči samog istraživača
Profesor Vajs-Korej je ovako opisao značaj nalaza:
„Možemo da procenimo biološku starost organa kod naizgled zdrave osobe. To, zauzvrat, predviđa rizik te osobe od bolesti povezane sa tim organom.“
Dodao je i da bi, ako se metoda pokaže pouzdanom na većem broju ljudi, mogla da omogući lekarima da leče ljude koji su u riziku pre nego što se zaista razbole.
Zašto ovo još nije dostupno u ordinaciji
Važno je naglasiti da je reč o istraživačkom, ne kliničkom alatu — potrebno je nekoliko godina dodatnog testiranja pre nego što bi ovakav test mogao da postane komercijalno dostupan. Sa Stanforda su, ipak, već pokrenuli kompanija (Teal Omics) koja radi na razvoju ovakvog testa, a podneta je i prijava patenta.
Poenta koja ostaje
Nauka iza ove priče je stvarna i impresivna — samo ne govori ono što naslovi poput „ovaj organ prvi stari“ sugerišu. Umesto jednog univerzalnog „krivca“, svaka osoba može imati sasvim drugačiji organ koji joj najbrže stari, što čini personalizovano praćenje zdravlja, a ne paničan fokus na jedan organ, mnogo smislenijim pristupom.
Tekst smo proverili prema originalnoj studiji objavljenoj u časopisu Nature (Oh i saradnici, 2023, Stanford University) i izveštajima NIH i Stanford Medicine, nakon što je originalni tekst sa Magazin.Novosti.rs (prema Blic, prema Popular Mechanics) uprostio originalne nalaze.
