Naslov kaže da je Miša Janketić „živeo tugu za tugom, kao da ga je neko prokleo“. To zvuči kao priča o čitavom životu pod senkom nesreće. Tekst, međutim, govori o jednom bolnom događaju.
Kurir Stil objavio je tekst 5. oktobra 2021. (preuzet sa portala standard.co.me), dve i po godine posle glumčeve smrti. Pročitali smo ga i uporedili sa drugim izvorima.
Ko je bio Miša Janketić
Mihailo Miša Janketić rođen je 24. maja 1938. u Novom Sadu, a preminuo je 15. maja 2019. u Beogradu, navodi se u nekrolozima Danasa i N1 i na Vikipediji. Uzrok smrti nije naveden.
Bio je dugogodišnji glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta i profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Publika ga pamti i iz televizijskih serija, među njima „Sivi dom“, „Bolji život“ i „Srećni ljudi“. Dobitnik je, između ostalog, Dobričinog prstena i više Sterijinih nagrada.
Nijedan od ovih nekrologa ne pominje „prokletstvo“ ni niz tragedija. Govore o karijeri.
Šta tekst zaista opisuje
Jedan događaj iz Drugog svetskog rata: gubitak majke kad je bio dete. Tekst se oslanja na priču koju je glumac, prema navodima, ispričao novinama „Novosti“ davne 1973. godine.
U njoj govori o roditeljima, o odvajanju od majke i o tome kako je ostao bez nje. Ne pominje kasnije gubitke u porodici, bolesti ni nesreće iz zrelog doba.
Dakle, „tuga za tugom“ je preterana. Ono što stoji u tekstu je jedna velika porodična tragedija iz detinjstva.
Sećanje, ne dokument
Zbog osetljivosti teme ne prenosimo potresne pojedinosti. Ali važno je razumeti šta je izvor.
Reč je o ličnom sećanju deteta, ispričanom decenijama kasnije. Tekst ne navodi arhivske dokumente o ovom slučaju, a tačni datumi se ne slažu: u jednom delu govori se o 1943, u drugom o aprilu 1944.
Drugi Kurirov tekst, iz maja 2025, prenosi isti glumčev iskaz TV Novosti i takođe ne daje datum smrti njegove majke. Zato ni mi ne tvrdimo ništa o datumu.
Ko je kriv: njegova verzija
Prema glumčevom sećanju, majku je ubio jedan sveštenik koji je s njom išao u školu. Ime tog čoveka se navodi u tekstu, a Kurir u drugom tekstu citira zaključak jedne komisije iz 1946. o njegovom učešću u ubistvima civila u Pljevljima.
Njegovu krivicu ne procenjujemo. Arhivski dokument iz tog Kurirovog teksta nismo mogli da proverimo, a priča je glumčeva, ne sudska odluka.
Spor oko proglašenja svetim
Tekst tvrdi da je Janketić proglašenje tog sveštenika za sveca nazvao „amoralnim“. Nigde drugde to nismo našli. Kurir iz 2025. kaže da Janketić o tome ništa nije govorio.
Činjenica je da je Srpska pravoslavna crkva u maju 2005. proglasila svetim sveštenika Slobodana Šiljaka iz Pljevalja, a protiv toga su protestovali stanovnici Pljevalja. To je, međutim, druga osoba, a Vikipedija ga ne povezuje sa slučajem iz teksta.
Kurir iz 2025. navodi da je i sveštenik iz glumčeve priče 2005. proglašen svetim, ali to nismo mogli da potvrdimo u nezavisnom izvoru. Dakle, citat o kanonizaciji ne možemo da potvrdimo, a proglašenja ovakvih ličnosti ostaju predmet spora.
„Prokletstvo“ kao naslov
Reč „prokleo“ nije u izvorima. To je novinarska formulacija koja pretvara jedno bolno iskustvo u priču o sudbini.
Čovek koji je preživeo rat kao dete i postao jedan od najpoznatijih glumaca svoje generacije bolje se opisuje tačnim činjenicama nego etiketom „nesrećnog“.
Šta ostaje
Ostaje karijera duga decenijama, nagrade i uloge koje publika pamti. I jedno sećanje iz detinjstva koje je on sam ispričao.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne tvrdi ništa o krivici osoba pomenutih u izvorima.
Priču prenosimo prema pisanju Kurir Stila (5. oktobar 2021), a podatke proverili prema Danasu (15. maj 2019), N1 (15. maj 2019), Vikipediji (Mihailo Janketić i Slobodan Šiljak) i Kuriru (24. maj 2025).
