Naslov pita „šta se dešava sada“ s kućom Usnije Redžepove. Odgovor je kratak: ništa novo. Kuća je prodata pre nekoliko godina, u njoj žive drugi ljudi, a spomen-muzej nikad nije otvoren.
Kurir je tekst objavio 18. oktobra 2026. (prenosi: Marko Jović, rubrika „Zvezde“). Pročitali smo ga i proverili ono što se može proveriti.
Šta zaista stoji u tekstu
Novinari su otišli u beogradski kraj Dušanovac, u Voždovcu. Komšije kažu da je kuću prodao pevačičin brat, a da u njoj sada žive žena sa ćerkama. Spolja i iznutra je, tvrde, jedva promenjena.
Jedan komšija kaže da brat, kad dođe u Beograd, i dalje svrati da pogleda kuću. Drugi žale što u njoj nije otvoren muzej.
To je cela vest.
Šta se ne zna
Tekst ne navodi cenu. Ne kaže ko je i kada tačno kupio kuću: u uvodu piše „pre nekoliko godina“, a u opisu fotografije „pre pet godina“. Ne govori ništa o nasleđivanju, sudu ni planovima za kuću.
Kupci nisu imenovani i nisu pitani za mišljenje. Nije pitan ni pevačičin brat. Tekst ne navodi nikakav plan za kuću, ni obeležje ni muzej. Vrata su, kaže tekst, bila otvorena, ali niko nije odgovorio.
Naslov, dakle, obećava aktuelno stanje, a tekst daje uglavnom tuđe priče.
Ovo već smo čitali
Kurir je 2. oktobra 2025. objavio tekst o istoj kući, sa istim podnaslovom i komšijama koje se pominju i u današnjem tekstu. Ne možemo da kažemo da li je današnji tekst preuređena verzija, ali sadržaj je gotovo isti.
Zato je pitanje šta je novo u ovoj vesti. Prema onome što smo pročitali: skoro ništa.
Ko je bila Usnija Redžepova
Prema engleskoj Vikipediji, rođena je 4. februara 1946. u Skoplju, a umrla 1. oktobra 2015. u Beogradu. Snimala je od 1966, najpre kao Usnija Jašarova, da je ne bi mešali sa Esmom Redžepovom, a bila je i njena bliska prijateljica.
Dugo je bila član Narodnog pozorišta u Beogradu: ulogu Koštane igrala je 150 puta, a u pozorištu je ostala do 1999. Pojavila se i u filmu „Derviš i smrt“ iz 1974, a nastupala je i u inostranstvu, uključujući za Tita i Fidela Kastra na Brionima. Državnu penziju dobila je krajem 2011.
Novosti su u tekstu iz 2021. podsetile da je njena pesma „Živote moj“, snimljena 1988. sa orkestrom Bobana Markovića, postala veliki hit. Prema istom tekstu, bila je među prvim pevačicama koje su snimale sa trubačkim orkestrima i retko je davala intervjue.
Priče koje ne možemo da proverimo
Veći deo teksta čine sećanja komšija na pevačicu i njen brak. Neki delovi su lični, o njenom zdravlju i o ponašanju njenog pokojnog supruga. To su tuđa tumačenja bez dokaza i bez odgovora porodice.
Mi ih ne prenosimo. Pevačica i njen suprug više ne mogu da odgovore, a komšije su navedene samo imenom.
Tekst ima i jednu tvrdnju sa „navodno“: da su njeni bliski posle smrti oglasima prodavali vredne stvari. Nema imena, ni oglasa. Ne možemo da je potvrdimo.
Šta ostaje
Ostaje mala činjenica: kuća je prodata, a život u njoj ide dalje. Ostaje i pitanje zašto se mediji vraćaju istoj priči.
Ostaje i ono što se može proveriti: jedan snažan glas, jedna Koštana i pesma koja i danas traje.
Ovaj tekst je informativne prirode.
Priču prenosimo prema pisanju portala Kurir (18. oktobar 2026), a podatke proverili prema Kuriru (2. oktobar 2025), engleskoj Vikipediji i Novostima (2. oktobar 2021).
