Dok internetom kruže naslovi o „najhladnijoj zimi u poslednjih 65 godina“, ono što ozbiljni meteorološki modeli zaista pokazuju je znatno složenija i, iskreno, manje dramatična slika.
Šta modeli zapravo pokazuju
Najnoviji sezonski modeli evropskih meteorologa, uključujući ECMWF, NOAA NMME i CFSv2, trenutno daju prednost blažoj zimi od proseka u većem delu Evrope — bar za decembar i januar.
Prvi deo zime — mirnije nego što mislite
Prema analizi meteorologa Andreja Flisa, decembar i januar trebalo bi da donesu „relativno topao i vlažan vazduh“ sa Atlantika. Drugim rečima — nikakav drastičan ledeni udar na samom početku zime.
Onda dolazi obrt
Prava priča počinje od sredine januara. Modeli pokazuju da period postaje „znatno dinamičniji i promenljiviji“, sa sve većom verovatnoćom prodora hladnog vazduha. Slabljenje polarnog vrtloga, očekivano krajem decembra i tokom januara, moglo bi doneti iznenadna stratosferska zagrevanja — a upravo ona, paradoksalno, često prethode naglim prodorima hladnoće u Evropu.
Zvezda ove zimske sezone — Super El Ninjo
Ono što najviše oblikuje ovogodišnju prognozu nije polarni vrtlog, već fenomen u Pacifiku. Nekoliko uzastopnih prognoza već ga klasifikuje kao najjači ikada zabeležen — Super El Ninjo, rekordno topla voda na Pacifiku, koja kroz globalne atmosferske obrasce utiče i na vreme u Evropi.
Dodatni faktori u igri
Pored El Ninja, stručnjaci pominju i QBO anomaliju u stratosferi, kao i praktično odsustvo leda u Barencovom i Karskom moru — faktore koji dodatno doprinose nestabilnosti polarnog vrtloga i povećavaju šanse za „dinamičnije i hladnije zimske obrasce“ u drugom delu zime.
Zašto se priča o „65 godina“ ne poklapa sa prognozama
Za razliku od senzacionalističkih naslova koji najavljuju rekordnu hladnoću, nijedan od ozbiljnih izvora — ni Severe Weather Europe, ni analiza zasnovana na pomenutim modelima — ne pominje da će ova zima biti najhladnija u poslednjih 65 godina. Zanimljivo, zvanično najhladnija zima na ovim prostorima i dalje se vezuje za 1954. godinu — dakle više od 70 godina unazad, ne 65.
Šta to znači za Srbiju konkretno
Ovde je važno biti iskren — sezonska prognoza nije isto što i vremenska prognoza za sutra ili sledeću nedelju, i ne može se njome predvideti tačna temperatura ili količina snega za određeni grad na određeni datum. Za Srbiju će mnogo precizniju sliku dati prognoze koje budu objavljene bliže samom početku zime.
Lekcija iz prošle zime
Prošla zimska sezona (2025/26) bila je, prema dostupnim podacima, veoma podeljena — dok su Finska i baltičke zemlje imale ozbiljnu hladnoću, Balkan je beležio temperature iznad uobičajenih za to doba godine. To je dobar podsetnik da „evropska zima“ retko znači isto za sve delove kontinenta.
Šta sa ovim uraditi praktično
Umesto da se oslanjate na dramatične naslove, najpametnije je pratiti ažurirane prognoze RHMZ-a kako se zima bude približavala — one će, za razliku od sezonskih modela mesecima unapred, moći da ponude konkretne brojke za konkretne dane.
Zašto ovakvi senzacionalistički naslovi uopšte nastaju
Naslovi tipa „najhladnija zima u X godina“ redovno se pojavljuju svake jeseni, bez obzira na to šta realni modeli pokazuju — jednostavno zato što izazivaju više klikova od umerenije formulacije poput „zima će verovatno biti dinamičnija u drugom delu sezone“. Problem nastaje kada se takav naslov dalje prenosi bez provere, pa čitaoci ostaju sa pogrešnim utiskom meseci pre nego što stvarna zima uopšte počne.
Kako prepoznati pouzdanu prognozu
Dobar znak pouzdanosti je kada izvor navodi na koji se model oslanja (ECMWF, NOAA, CFSv2 i slični), kada jasno razdvaja ono što je potvrđeno od onoga što je tek mogućnost, i kada ne nudi konkretne brojke meseci unapred za tačno određen grad. Senzacionalistički naslovi, s druge strane, najčešće ne navode nijedan konkretan izvor — baš kao što je slučaj i sa tvrdnjom o „65 godina“ koja je povod za ovaj tekst.
Prognozu prenosimo prema pisanju Mondo.rs, Espreso.co.rs i Alo.rs.
