Vlasta Velisavljević bio je jedan od najvećih glumaca u istoriji srpskog pozorišta i filma. Ceo život posvetio je umetnosti — i nikada se nije zaista penzionisao. Ali kada su ga pitali o neostvarenim snovima, odgovor nije imao nikakve veze sa glumom.
Imao je jednu jedinu želju. I ta želja govori sve o čoveku koji je bio.
PROČITAJTE JOŠ: [Glumac koji je odigrao Poparu umro u staračkom domu — na sahrani samo dvoje kolega i 30 ljudi]
„U Beogradu ima mnogo luksuznih hotela — ja bih jedan takav“
Kada su ga novinari pitali šta bi uradio da može bilo šta, Vlasta nije pominjao nagrade, uloge ni pozorišta.
„U Beogradu ima mnogo luksuznih hotela. Meni je želja da imam jedan takav hotel. Tu bih naselio sirotinju. To već liči malo na politiku, ali zamislite dole za najstarije koji se slabo kreću, pa onda idemo po spratovima… Za sirotinju, za stara lica, za one koji nemaju gde. Ja bih takav hotel. Hotel za ljude koji traže utehu.“
Hotel za ljude koji traže utehu.
Čovek koji je ceo život igrao moćne i kompleksne likove na sceni — u stvarnom životu sanjao je luksuzni hotel pun starih i siromašnih ljudi.
„Umem da oprostim — valjda je i to talenat“
Vlasta nije bio samo plemenit prema strancima. Bio je takav i prema onima koji su mu naneli bol.
Prva žena odrekla ga se — jer je to bio uslov da može da nastavi da živi i radi u teškom vremenu koje je dolazilo. Nije je osudio. Nije nosio mržnju.
„Ja sam na sreću, sem drame koje sam doživeo da me se prva žena odrekne, jer je to bio uslov da može da živi i radi, imao dobar odnos sa ženama.“
I o oproštaju — misao koja ostaje:
„Umem da oprostim. Kažu da je to velika hrišćanska vrlina. I u crkvi kažu treba oprostiti. Ja sam to uvek umeo i mogao da oprostim. Valjda je i to talenat — zaboraviti nešto. Setiti se nečeg je isto tako dar. Sve što je bilo teško oprostio sam, ako je bilo potrebe da se oprosti.“
Tri braka, stan prodat ispod cene, unuka od 47 godina
Vlasta se ženio tri puta. Imao je ćerku u Americi. Unuku od 47 godina — što govori da je i sam bio u godinama kada je ovo govorio.
Stan koji je posedovao u srcu Beograda prodat je po ceni znatno nižoj od tadašnjeg proseka.
Čovek koji je punio pozorišta i filmske sale — živeo je skromno. I sanjao skromno — hotel ne za sebe, nego za one koji nemaju ništa.
Zašto nas ova priča dira
Vlasta Velisavljević preminuo je 2020. godine, u 83. godini. Hotel za ljude koji traže utehu — nije nikada sagrađen.
Ali ta želja ostaje. Kao svedočanstvo o čoveku koji je imao sve — talenat, slavu, poštovanje — a sanjao o onima koji nemaju ništa.
Nije sanjao o nagradi. Nije sanjao o novcu. Sanjao je o mestu gde bi stari i siromašni konačno imali krov nad glavom.
I možda je upravo to — najlepša uloga koju je ikada zamislio.
