Godina je 1976. Reditelj Srđan Karanović snima film koji će postati jedan od najvoljenijih u istoriji jugoslovenske kinematografije. Priča o grupi tinejdžera iz Beograda, o prvoj ljubavi, o odrastanju, o onome što se nikada ne zaboravlja.
„Grlom u jagode“ i danas se gleda, i danas izaziva osmehe i suze. Ali malo ko zna šta se desilo sa glumcima koji su odigrali te likove — i zašto su mnogi od njih posle filma jednostavno nestali.
Film koji nije bio planiran kao kult
Karanović nije snimao „Grlom u jagode“ da napravi klasik. Snimao ga je kao intimnu, skromnu priču — bez velikih zvezda, bez skupih scena, bez pretenzija.
Umesto poznatih glumaca, angažovao je mlade, neafirmisane ljude. Neke od njih je pronašao bukvalno na ulici. Hteo je lica koja nisu „filmska“ — hteo je stvarnost.
I dobio je više od toga. Dobio je film koji se 50 godina posle i dalje emituje, i dalje se komentariše, i dalje se prepričava.
Bane Bumbar i njegova devojka — para koja je Jugoslaviju rasplakala
Lik Baneta Bumbara, predvodnika grupe tinejdžera, odigrao je Dragan Antonijević. Mlad, neiskusan, bez glume iza sebe — ušao je pred kameru i napravio ulogu koja se ne zaboravlja.
Njegova devojka u filmu, lik koji je opčinio gledaoce, bila je glumica čije ime malo ko danas pamti — ali čije lice je generacija nosila u srcu decenijama. Posle filma, praktično je nestala sa ekrana. Nije nastavila glumačku karijeru, nije se pojavljivala u javnosti, nije davala intervjue.
Ko su je poznavali govorili su da je izabrala miran, privatan život — daleko od kamere koja ju je jednom zauvek zabeležila u trenutku mladosti.
Dragan Antonijević — Bane koji je nestao posle slave
Dragan Antonijević je posle „Grlom u jagode“ imao još nekoliko uloga, ali nikada nije dostigao ono što je obećavao taj prvi film. Publika ga je pamtila kao Baneta — i nije mogla da ga zamisli kao nekog drugog.
Klasičan slučaj „zamrzavanja zbog jedne uloge“ — fenomen koji smo već videli kod Gagija Jovanovića i Drakčeta, samo u mnogo ranijoj eri domaće kinematografije.
Srđan Karanović — reditelj koji je znao šta hoće
Ono što je posebno u priči o ovom filmu jeste Karanovićeva vizija. Odbio je da koristi profesionalne glumce za glavne uloge — hteo je autentičnost.
„Hteo sam lica koja nisu naučila da glume. Hteo sam decu koja zaista prolaze kroz ono o čemu film govori“ — govorio je reditelj.
I upravo ta odluka — da uzme nepoznata lica umesto zvezda — dala je filmu onu neobjašnjivu toplinu koja ga čuva živim i danas.
Muzika koja je preživela sve
Jedna od stvari koja „Grlom u jagode“ čini nezaboravnim — osim glumaca i priče — jeste muzika. Melodija koja prati film postala je deo kolektivnog sećanja cele generacije.
Ona se ne može opisati rečima. Ona se mora čuti. I svaki put kada se čuje — vraća ljude tačno na to mesto, u to vreme, u tu mladost koja je prošla.
Zašto nas ovaj film i dalje dira
„Grlom u jagode“ nije film o posebnim ljudima u posebnim situacijama. To je film o svima nama — o trenutku kada smo bili mladi, kada je sve izgledalo moguće, kada smo voleli bez kalkulacije.
Glumci koji su ga odigrali uglavnom nisu postali zvezde. Nestali su kao što nestaju i trenuci o kojima film govori — tiho, neopazice, ostavljajući iza sebe samo sećanje.
Ali film ostaje. I dok god ostaje — i oni su tu.
PROČITAJTE JOŠ: [Glumice iz domaćih serija koje su obeležile 90-e — kako izgledaju danas]
