Rečenica koja je prešla u naslov
„Pjevam i plačem, a najveća odgovornost mi je pomoći supruzi.“
Tako glasi naslov na portalu „USK vijesti“ od 10. septembra 2026. Zvuči kao citat. Ali tekst ispod njega ne kaže gde je ni kada izgovoren.
Zato smo ga potražili.
Gde je to zaista rečeno
Izjava potiče iz razgovora koji je Kurir preneo 21. juna 2026. Pevač je, prema Kuriru, gostovao u emisiji „Premijera Vikend Specijal“. Datum emitovanja izveštaj ne navodi.
„USK vijesti“ pominju drugu emisiju, „Nikad nije kasno“, i vezu ka video snimku. Taj snimak nismo otvorili, pa ne možemo da potvrdimo ni emisiju ni da li je rečenica iz naslova u njemu. Ostaje razlika između izvora, i ostavljamo je otvorenom.
Ko je Enes Begović
Rođen je 6. juna 1965. u Visokom. Prvi album, „Još samo jednom sjeti se“, objavio je 1985. godine. Najpoznatiji je kao pevač narodne i pop-folk muzike. Prema Vikipediji, albumi „Šta bih ja bez tebe“ (1987) i „Bosanac“ (1990) donose mu najveću slavu, a za „Bosanca“ se navodi tiraž od najmanje 500.000 primeraka.
To je pevač čije su pesme decenijama deo porodičnih slavlja. Zato njegov razgovor o tuzi pogađa publiku.
Šta je rekao o poslu
Prema Kuriru, na scenu se vratio posle otprilike petnaest meseci, nastupom u gradu kraj Sarajeva. Rekao je da je prva tura bila „pola plakanje, pola pevanje“, i dodao da ne bi dalje govorio o tome jer je bilo veoma emotivno.
Dakle, nije u pitanju slika snažnog čoveka bez slabosti. Reč je o pevaču koji kaže da mu se na sceni dešava da zaplače.
O porodici
Izjavu o supruzi izdvajamo bez imena i detalja. Pevač kaže da mu je najveća odgovornost da joj pomogne i da on i ona tuguju zajedno. Kao ono što ga drži navodi porodicu, unuke i prijatelje kojima je obećao da neće nikoga ostaviti.
Kurir prenosi i da se pevač vodi geslom Sinana Sakića, „Život da stane ne sme“.
Šta kažu zdravstveni izvori o tugovanju
Ovo je naša dopuna, a ne podatak izvora.
Brošura „Razgovor o žalosti“ (Talking about bereavement) škotske zdravstvene službe (NHS Health Scotland, 2006/2009) kaže da ne postoji ispravan ili pogrešan način tugovanja, da se taj proces ne može ubrzati i da svakoga pogađa drugačije. Navodi i da ljudi u istoj porodici reaguju različito i da to ne znači da neko žali manje.
Isti izvor kaže da plakanje i razgovor mogu da pomognu, ali da nisu jedini način: neki ljudi radije pišu. Pomoć treba potražiti ako se osoba posle nekoliko meseci oseća zaglavljeno u tuzi, ako ne može da izrazi osećanja ili ako je zabrinuta za svoje zdravlje. Prvi korak je razgovor sa lekarom.
Brošura je iz 2009. godine, pa je uzimamo samo kao opšti okvir. Telefone iz nje ne prenosimo.
Šta ostaje
Nije pitanje kako „treba“ da se tuguje. Pevač nije rekao da je prebolio. Rekao je da nastavlja, da je porodica razlog i da su mu suze deo posla.
To je ono što je rečeno, i ono što je potvrđeno.
Ako i vi nosite težak gubitak, nije slabost potražiti razgovor sa lekarom, psihologom ili osobom od poverenja.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije psihološki ni medicinski savet. Ne zamenjuje razgovor sa stručnjakom.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 10. septembra 2026. na portalu „USK vijesti“. Podatke proverili prema:
- USK vijesti (izvorni članak)
- Kurir: Enes Begović o gubitku sina (21. jun 2026)
- Wikipedia: Enes Begović
- NHS Health Scotland: Talking about bereavement (2009)
- Healthier Together (NHS): Bereavement and loss
