Ime Dušan Golumbovski možda ne znate napamet. Ali čim kažemo Ozren Soldatović — znate tačno o kome se radi. Tajkun koji je zaleduo srca gledalaca „Srećnih ljudi“ i „Bele lađe“. Čovek koga je strah čak i na malom ekranu.
A priča iza tog lika puna je detalja koje malo ko zna.
Čistačica koja je promenila sve
Dušan Golumbovski nije oduvek hteo da bude glumac. Ili bolje rečeno — nije ni znao da to hoće, dok mu neko drugi nije to rekao.
Bio je učenik osnovne škole kada je učitelj Ilija Janković prepoznao nešto u njemu — neku sklonost, neku prisutnost pred publikom. Dao mu je ulogu u školskoj predstavi.
I onda se desilo nešto što se ne može isplanirati.
„Učitelj je u meni prepoznao glumačku sklonost i dao mi ulogu u predstavi, a neka čistačica je gledala tu predstavu i preporučila me čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu“ — ispričao je Golumbovski.
Čistačica. Ne kritičar, ne producent, ne poznati glumac. Čistačica koja je sedela u publici i primetila dečaka.
Desetak godina posle — Dušan je upisao glumačku akademiju, u klasi sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Pešić i Petrom Kraljem. Sve legende domaće scene.
Posmrče — otac koji nikada nije upoznao
Ono što je Dušana Golumbovskog oblikovalo kao čoveka — bila je odsutnost.
Otac Dragutin umro je novembra 1940. godine. Dušan se rodio marta 1941. Otac nikada nije video sina. Sin nikada nije video oca.
„Moj otac Dragutin je bio razmaženi sin bogatog industrijalca, a majka Dušica Vasiljević poznata balerina. Iz priča znam da, kad je moj deda umro, njegovo četvoro dece, među kojima je bio i moj otac, podelili su njegovo bogatstvo. Otac je tada počeo da živi sladak život, prvi u Beogradu je kupio ‘Bentli'“ — pričao je Dušan o ocu kojeg je poznavao samo iz tuđih sećanja.
Odrastati bez oca, a znati da je taj otac bio neko ko je živeo punim plućima — ostavlja trag koji se ne briše.
Alkoholizam koji nije krio
Dušan Golumbovski nije bio glumac koji skriva tamne strane svog života. Otvoreno je govorio da se borio sa alkoholizmom.
U vremenu kada su takve ispovesti bile retke i neugodne — on je bio iskren. Bez patetike, bez dramatizacije. Jednostavno — bio je čovek koji je imao problem i koji je o tome pričao.
Godinama je bio u braku sa suprugom Mirjanom, sa kojom ima ćerku Anu. I uz sve turbulencije privatnog života — ostao je uz glumu.
Ozren Soldatović — lik koji je nadživeo glumca
Siniša Pavić napisao je Ozrena Soldatovića kao tajkuna i antagonistu — čoveka iz beogradskog podzemlja koji se vratio iz Evrope i stupio u sukob sa onima koji su hteli deo njegovog kolača.
Ali Golumbovski je od te uloge napravio nešto više. Napravio je čoveka kojeg se plaši, ali koga razumeš. Koji je bezobziran, ali nije karikatura. Koji je zao — ali na način koji izgleda stvarno.
Fejsbuk stranica „Legende devedesetih“ i danas objavljuje sadržaj o Ozrenu Soldatoviću kao da je realna ličnost. Toliko je lik bio ubedljiv — da je izgubio granicu između fikcije i stvarnosti.
„Da se ponovo rodim, opet bih bio glumac“
Dušan Golumbovski preminuo je 3. januara 2016. godine, u 74. godini. Iza sebe ostavio je više od 50 uloga u pozorištu i na televiziji.
Ali ono što je ostavio jeste i jedna rečenica koja govori sve o čoveku koji je glumio od svoje desete godine:
„Da se ponovo rodim, opet bih bio glumac! Uz svih sedam kora i sve teškoće, ne bih ništa menjao. Mislim da ne bih mogao ničim drugim da se bavim osim glumom. Svoj posao radio sam sa mnogo ljubavi. Kada vas jednom uhvati glumački virus, tu više leka nema.“
Glumački virus. Bez leka.
I Ozren Soldatović — koji i danas živi na ekranima, u reprizama, u sećanjima onih koji su ga gledali — dokaz je da je taj virus bio jak.
PROČITAJTE JOŠ: Mnogi nisu znali tačan razlog: EVO zašto je Lane Gutović napustio „Belu lađu“
