Naslov koji je presudio mesu
„Ovo je najštetnija vrsta mesa: Puna je holesterola i soli, goji i razara srce, smatra naš čuveni gastroenterolog.“
Tako je 1. septembra 2026. glasio naslov na portalu houses-prefab.com. Pročitali smo tekst. „Najštetnije vrste mesa“ u njemu nema. Gastroenterologa takođe.
Šta tekst zaista kaže
Redovna upotreba crvenog mesa, navodi se, može povećati rizik od bolesti srca i nekih vrsta raka. Prerađeno meso (kobasice, suhomesnato, marinirani proizvodi) sadrži mnogo zasićenih masti i soli. Zasićene masti podižu holesterol, što vodi ka aterosklerozi, a natrijum podiže pritisak. Tekst tvrdi i da više od 100 grama crvenog mesa dnevno „značajno“ povećava rizik od raka debelog creva.
Savet je blag: važnija je celina ishrane od jedne namirnice, bolje je nemasno pileće meso ili riba, svežije je bolje, a za zamenu mogu poslužiti biljni proteini. Zaključak je da crveno meso može biti u ishrani, ali umereno.
Ko je „čuveni gastroenterolog“
Niko. Tekst ne imenuje lekara, ustanovu ni izjavu. Zato „smatra“ iz naslova ne možemo da pripišemo nikome.
Šta kaže IARC
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC, saopštenje od 26. oktobra 2015) razlikuje dve stvari. Prerađeno meso je svrstano u grupu 1, „kancerogeno po ljude“, jer postoje dovoljni dokazi da izaziva rak debelog creva. Svaka porcija od 50 grama prerađenog mesa dnevno povećava rizik od raka debelog creva za 18 odsto. Crveno meso je u grupi 2A, „verovatno kancerogeno“, na osnovu ograničenih dokaza kod ljudi.
Grupa 1 govori o snazi dokaza, a ne o veličini rizika. Direktor IARC kaže da se time podržavaju preporuke o ograničavanju mesa, ali i da crveno meso ima hranljivu vrednost. Njegov kolega dodaje da za pojedinca rizik zbog prerađenog mesa ostaje mali, ali raste sa količinom.
Šta kaže NHS
Britanska služba NHS piše da veća količina crvenog i prerađenog mesa povećava rizik od raka debelog creva. Ko dnevno jede više od 90 grama (termički obrađeno), preporučuje se da smanji na 70 grama ili manje; to važi zajedno za crveno i prerađeno meso, a prosek može da se računa na više dana. NHS ne traži odricanje od mesa i kaže da crveno meso može biti deo uravnotežene ishrane.
Zato „više od 100 grama dnevno“ iz teksta nije izmišljeno, ali nije ni dokazano tim tekstom.
Šta s „solju i mastima“
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasli unose manje od dva grama natrijuma dnevno, odnosno pet grama soli. Dakle, ceo dnevni limit je 2000 miligrama natrijuma. Tvrdnja iz teksta da jedna porcija kobasice ima „preko 2000 mg“, što je „skoro duplo“ preporučene doze, ne slaže se sa tim: dva grama je cela preporuka, a ne njena polovina. Navedena brojka ostaje nepotvrđena, a sadržaj soli u proizvodu proverite na deklaraciji.
Za masti WHO (jul 2023) savetuje da zasićene masne kiseline čine manje od 10 odsto ukupne energije. Preporuka se odnosi na celu ishranu, ne na jednu namirnicu.
Šta ostaje
Poruka teksta je razumna: manje prerađenog mesa i umerenost. Ali nijedno meso nije dokazano „najštetnije“. Stručne organizacije govore o količini i vrsti prerade. Ako imate povišen holesterol, pritisak ili bolest srca, plan ishrane dogovorite sa lekarom ili nutricionistom.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne predstavlja medicinski savet.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 1. septembra 2026. na portalu houses-prefab.com. Podatke proverili prema:
- houses-prefab.com (izvorni članak)
- IARC: saopštenje br. 240 o crvenom i prerađenom mesu (26. oktobar 2015)
- NHS: Red meat and the risk of bowel cancer
- WHO: updates guidelines on fats and carbohydrates (17. jul 2023)
- Knowledge4Policy (Evropska komisija): preporuke o soli i natrijumu
