Naslov koji obećava zabrane
„Sutra slavimo Svetu Petku: evo koji su običaji i šta nikako ne sme da se radi.“
Tako je 26. oktobra 2026. glasio naslov na Stilu. Pročitali smo tekst. Zabrane su navedene kao „narodna verovanja“, a većina članka govori o životu svetiteljke.
Ko je bila Petka
Prepodobna Paraskeva, u narodu Sveta Petka, slavi se 27. oktobra, a po julijanskom kalendaru 14. oktobra. Ove godine praznik pada u utorak.
Ime dolazi iz grčkog: „paraskeva“ znači petak. Otud „Petka“.
Prema pročitanim izvorima, rođena je u Epivatu, kraj današnjeg Istanbula. Većina navodi da je to bilo u prvoj polovini 11. veka, a N1 u jednom tekstu piše o kraju 9. ili početku 10. veka. Poticala je iz bogate porodice, a brat Jevtimije postao je monah i kasnije episkop.
Posle smrti roditelja podelila je svoj deo nasledstva i otišla u monaštvo: Carigrad, Iraklija, Jordanska pustinja. Prema Vikipediji i Iašiju, umrla je u 27. godini.
Šta narod veruje
Stil navodi da se na ovaj dan ne pere veš, ne šije i ne rade teški poslovi, i da se vernici mole za zdravlje. Ti običaji nisu povezani ni sa jednim crkvenim tekstom.
Prema Vikipediji, u narodnoj tradiciji Petka je zaštitnica rukotvorina: vezilja, tkalja i prelja. Vikipedija pominje i da su je u narodu povezivali sa starijim slovenskim verovanjima o petku.
Nijedan od izvora koje smo pročitali ne opisuje običaj „petkovice“ ni „pejčindana“, koje pominje Stil. Ne tvrdimo da ne postoje; samo ih nismo potvrdili.
Šta kaže sveštenik
U tekstu Kurira iz januara 2025. o crvenim slovima u kalendaru sveštenik kaže da je zabrana rada na praznik bila državni, vizantijski zakon, a ne crkveni. Prema njegovim rečima, greh nije raditi, već ne doći na liturgiju.
To je jedan sveštenik i jedan tabloidski izvor, ne zvanični stav Crkve. Ako vas zanima kako da proslavite praznik u svojoj porodici, najbolje je da pitate sveštenika svoje parohije.
Putovanje moštiju
Mošti su prema predanju prenošene više puta. Oko 1238. dospele su u Trnovo, kod cara Ivana Asena II. U Beograd su, prema N1, stigle 1396. na molbu Milice sultanu Bajazitu, a Vikipedija navodi 1393. Čuvane su u crkvi Ružici na Kalemegdanu.
Posle 1521. nalaze se u Carigradu, a 1641. patrijarh ih je poklonio moldavskom knezu Vasiliju Lupuu. Od tada su u gradu Iašiju, danas u Rumuniji, u katedrali. Prenos u novu katedralu posle požara Vikipedija i Iași stavljaju u 1888, a N1 u 1887.
Greška koja se prepisuje
Izvor navodi da je mošti 1521. u Carigrad preneo „sultan Sulejman II“. Beograd je 1521. zauzeo Sulejman I Veličanstveni. Sultan istog imena sa rednim brojem dva vladao je mnogo kasnije. N1 u svom tekstu pravi istu grešku. Zato je ne ponavljamo.
Voda sa izvora i zdravlje
Izvor piše da izvorska voda „zalečuje rane“ i čuva od bolesti. To nema nikakav naučni ni medicinski izvor. Za vernike je voda sa izvora znak vere, ali nije lek. Ako ste bolesni, obratite se lekaru.
Šta ostaje
Praznik traje i bez spiska zabrana. Ostaje priča o ženi koja je napustila bogatstvo, o mošti koje su prešle pola Evrope, i pitanje koje svako rešava u svojoj porodici: kako da praznik proslavi.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne predstavlja versko ni medicinsko uputstvo.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 26. oktobra 2026. na portalu Stil (Kurir). Podatke proverili prema:
- Stil / Kurir (izvorni članak)
- Wikipedia: Paraskeva of the Balkans
- Ansamblul Mitropolitan Iași: The history of the relic of Saint Paraskeva
- N1: Sveta Petka, jedna od najvoljenijih pravoslavnih svetiteljki (oktobar 2025)
- N1: Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetu Petku (oktobar 2025)
- Kurir: Da li na crveno slovo sme da se uključi mašina za veš? (januar 2025)
- Wikipedia: Siege of Belgrade (1521)
