Ispovest koja otvara teško pitanje
„Prepisali smo sinu kuću i stan, a ćerki nismo ostavili ni sobu.“
Tako počinje ispovest koju je 28. septembra 2026. objavio Kurir Stil. Pročitali smo je i potražili šta o tome kažu pravila.
Priču ne možemo da potvrdimo. Majka je bez imena, a mesto i dokumenti ne postoje. Ostaje nam da je ispričamo, a onda proverimo ono što se proveriti može.
Šta majka priča
Pre četiri godine bračni par je sinu preneo kuću i iznajmljeni stan. Ćerki ništa. Smatrali su da je ona „dobro“, jer je sama, uz kredit, kupila mali stan.
Prve dve godine sin je dolazio i donosio namirnice. Onda je počeo da priča da je kuća prevelika i preskupa. Jednog dana je u nju doveo čoveka koji je razgledao kuću. Posle nekoliko dana roditelji su dobili nalog da se isele.
Primila ih je ćerka, u svom malom stanu koji još otplaćuje. Majka kaže da joj se izvinila, a da nikad više ne bi tako delila imovinu.
Šta tekst ne kaže
Ono najvažnije. Ne kaže u kom je obliku imovina prenesena: kao poklon, uz doživotno izdržavanje ili nekako drugačije. Ne kaže ni da li je ugovor overio javni beležnik.
A upravo od toga zavisi sve.
Poklon nekretnine
Prema advokatskoj kancelariji Žunić, poklon nekretnine mora da se napravi pisanim ugovorom koji overava javni beležnik. Isti izvor navodi da se poklon može opozvati zbog velike neblagodarnosti prema poklonodavcu ili njemu bliskoj osobi. To se radi tužbom, a odluku donosi sud.
Rokove i članove zakona taj izvor ne daje, pa ih ne navodimo. Ne tvrdimo ni da bi to važilo za slučaj iz ispovesti.
Nužni deo
Zakon o nasleđivanju Srbije daje deci nužni deo: polovinu onoga što bi dobila po zakonu. U obračun se uračunavaju i pokloni koje je ostavilac za života dao zakonskim naslednicima.
Rok za zahtev je tri godine od smrti ostavioca. Kurir Biznis je 21. oktobra 2026. dao primer: dvoje dece, bez supružnika, svakome pripada oko četvrtine imovine.
U ispovesti su roditelji živi. Naš zaključak, ne pravno tumačenje: pitanje nužnog dela se postavlja tek posle njihove smrti.
Kako se uračunavaju pokloni
Zakon o nasleđivanju uračunava u imovinu ostavioca sve poklone koje je dao zakonskim naslednicima, bez obzira na to koliko je vremena prošlo. Poklone osobama koje nisu naslednici uračunava samo ako su dati u poslednjoj godini života.
Izuzeti su obični, manji pokloni, troškovi izdržavanja i školovanja, kao i dobrotvorni pokloni. Ostalo se računa.
Ako nužni deo ostane povređen, prvo se smanjuju testamentarna raspolaganja. Pokloni se vraćaju tek ako to nije dovoljno, i to od najnovijeg ka najstarijem. Nužni naslednik po pravilu dobija novčano potraživanje, a sud može, na zahtev, da dodeli i konkretne stvari.
Može li se nužni deo oduzeti
Zakon dozvoljava i isključenje nužnog naslednika zbog teških povreda prema ostaviocu, ali to mora da se uradi u obliku koji zakon traži za testament. Da li bi to važilo za ovu priču, ne možemo da kažemo.
Doživotno izdržavanje
Žunić pominje ugovor o doživotnom izdržavanju kao alternativu poklonu. Kurir kaže da je to drugačiji pravni odnos, sa posebnim obavezama. Zakonske detalje nismo mogli da potvrdimo.
Šta ostaje
Ispovest ne dokazuje da je jedno dete dobro, a drugo loše. Ona pokazuje koliko često porodice odluče o imovini bez razgovora i bez stručnog saveta.
Majka na kraju kaže da novac ne kupuje ljubav. To je njena pouka, a ne pravilo.
Pre svakog prenosa nekretnine vredi pitati advokata ili javnog beležnika šta se potpisuje i šta se time menja.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije pravni savet. Za konkretan slučaj obratite se advokatu ili javnom beležniku.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija članka objavljenog 28. septembra 2026. na portalu Kurir Stil. Podatke proverili prema:
- Kurir Stil (izvorni članak)
- Zakon o nasleđivanju (Sl. glasnik RS 46/95, 101/2003), tekst na sajtu Ministarstva građevinarstva
- Žunić Law: Ugovor o poklonu (april 2024, ažurirano april 2026)
- Kurir Biznis: Poklon ili testament (21. oktobar 2026)
