Naslov je naredba: „Ne doručkujte, ostanite gladni ujutru“. Telo teksta je mnogo oprezniji. Doručak, kaže, nije obaveza, ali nije ni zabrana.
Portal 365sport objavio je tekst 2. septembra 2026. (potpis: „Sanela“). Tekst je smešten u rubriku „Fudbal“, iako je reč o ishrani. Pročitali smo ga i proverili ono što može da se proveri.
Šta tekst zaista kaže
Preskakanje doručka je u redu „za neke ljude“, posebno ako im težak obrok ujutru donosi tromost. Drugima više prija lagan obrok, na primer jogurt sa voćem ili nekoliko oraha.
Tekst traži umerenost, ne strogu dijetu. Kaže da hranu treba prilagoditi životu, a ne život hrani, i da nije za svakoga, naročito za ljude sa zdravstvenim problemima.
Dakle: naslov zabranjuje, telo dozvoljava.
Ko je Leo Bokerija
Tekst ga naziva 87-godišnjim kardiohirurgom i tvrdi da od početka karijere prošlo „šezdeset sedam godina“.
Prema ruskoj agenciji RIAMO, Leo Bokerija rođen je 22. decembra 1939. To znači da je u septembru 2026. imao 86 godina, a 87 će napuniti tek u decembru. Mala razlika, ali tekst je zaokružio naviše.
Nismo našli ni potvrdu za broj 67. CTSNet navodi da je medicinski fakultet završio 1965, što je pre 61 godinu. Ne tvrdimo da je tekst pogrešio, samo da ne možemo da potvrdimo. Isti izvor ga vodi u Bakuljevom centru za kardiovaskularnu hirurgiju u Moskvi, ali ne kaže koju funkciju trenutno ima.
Odakle „daj neprijatelju“
Tekst izdvaja citat „Doručak daj neprijatelju“, bez izvora. Pominje samo „izvorni tekst“.
Našli smo trag. Kazahstanski portal Lada.kz je još 2015. preneo izjavu koju pripisuje Bokeriji, iz razgovora za televiziju REN TV. U njoj, kako navodi Lada.kz, doručak naziva „apsolutnom glupošću“ i savetuje kafu ujutru, lagan ručak i pravi obrok uveče. Programa i datuma emisije nema, a mi je nismo mogli da proverimo.
Isti tekst navodi i staru izreku: doručak pojedi sam, ručak podeli s prijateljem, a večeru daj neprijatelju. Pripisuje je Suvorovu, uz ogradu „smatra se“. Dakle, Bokerijina rečenica se odnosi na doručak, a izreka na večeru.
Dva ruska teksta iz jula 2025. kažu samo da je doručak „precenjen“, bez citata i bez izvora.
Šta kaže nauka
Nema jednostavnog odgovora, a dve studije pokazuju zašto.
BMJ je 2019. objavio analizu 13 kontrolisanih ogleda. Oni koji su doručkovali jeli su u proseku oko 260 kalorija više dnevno, a oni koji nisu izgubili su oko 0,44 kilograma više. Razlika je mala. Praćenje je trajalo u proseku oko sedam nedelja, a kvalitet ogleda uglavnom nizak. Autori zato traže oprez.
Studija iz 2019. (JACC) pratila je 6.550 odraslih Amerikanaca. Oni koji nikad nisu doručkovali imali su veći rizik od smrti zbog srčanih bolesti (odnos 1,87), ali ne i značajno veći rizik od smrti uopšte. To je posmatračko istraživanje, pa ne dokazuje uzrok.
Ukratko: jedna analiza ne vidi korist doručka za težinu, druga vidi povezanost izostavljanja sa srčanim rizikom. Nijedna ne kaže šta je bolje za konkretnu osobu.
Šta tekst ne kaže
Ne pominje šećernu bolest ni lekove. Ne kaže ništa o trudnoći, deci, starijima i sportistima. Ne daje nijedan izvor za tvrdnje o ribi, brokoliju ili vodi.
Zato: ko ima zdravstvenih problema ili uzima lekove, neka o izmeni obroka razgovara sa lekarom.
Šta ostaje
Ostaje rečenica sa dugom istorijom, ali bez pravila za sve. Doručak nije svetinja, ni zabranjen. Telo, posao i zdravlje odlučuju.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije medicinski savet ni plan ishrane.
Priču prenosimo prema pisanju portala 365sport (2. septembar 2026), a podatke proverili prema RIAMO (2023), CTSNet, Lada.kz (2015), BMJ (Sievert i saradnici, 2019) i JACC (Rong i saradnici, 2019).
