Naslov kaže da danas slavimo svetog Stefana i Jelenu Štiljanović i da treba izgovoriti molitvu „zbog poštovanja srpske tradicije“. Iznad naslova stoji „verovanja i običaji“. Običaja u tekstu ima tačno jedan.
Mondo je tekst objavio 17. oktobra 2026. (autor: Aleksandar Blagić, rubrika „Društvo“). Pročitali smo ga i uporedili sa drugim izvorima.
Zašto 17. oktobra
Na to tekst ne odgovara. Navodi samo „17. oktobra“, bez kalendara.
Odgovor je u razlici kalendara. Srpska pravoslavna crkva praznike slavi po julijanskom kalendaru. Wikipedia za Stefana navodi oba datuma: 17. oktobar po novom, a 4. oktobar po starom kalendaru. Razlika je trenutno 13 dana, pa se oba datuma poklapaju.
Zato neki, uglavnom strani izvori, pišu 4. oktobar. Nije greška, nego drugo brojanje.
Ko je bio Stefan
Prema Wikipediji, poreklom je iz paštrovićkog roda u današnjoj Crnoj Gori. Tekst kaže da je krajem 15. veka prešao u Srem i da je dobio Morović. Wikipedia navodi da je u Moroviću sazidao tvrđavu 1498, a kasnije ga vezuje i za Valpovo.
Tekst ga naziva despotom. Wikipedia je oprezna: titula se vezuje za narodno predanje, a zvanično despot nije bio. Godina smrti je oko 1543.
Datum rođenja nije poznat. I tekst i izvori to priznaju.
Ko je bila Jelena
Njeno monaško ime bilo je Jelisaveta. Prema tekstu, posle muževljeve smrti pobegla je od Turaka u Nemačku, a zatim se vratila u Šišatovac. Umrla je oko 1546. godine.
Izvori se ne slažu oko njenog groba. Jedan navodi Šišatovac, a Wikipedia i Pravoslavna crkva u Americi navode da je verovatno sahranjena u Sremskim Karlovcima. Tekst o tome ne govori.
Mošti i predanje o svetlosti
Tekst prenosi predanje: iznad Stefanovog groba viđena je noću svetlost, pa su mošti pronađene. Mošti su, kaže se, bile u Šišatovcu, a danas su u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Beogradska lokacija se poklapa sa Wikipedijom, koja navodi sabornu crkvu Svetog arhangela Mihaila. Predanje o svetlosti ne možemo da proverimo, a tekst ga i sam predstavlja kao predanje. Mi ga tako i prenosimo.
Nijedan izvor koji smo pročitali ne daje godinu kad je Stefan proglašen svetim. Najraniji znak poštovanja koji Wikipedia pominje je dokument iz 1545.
Šta tekst ne kaže
Ne kaže po kom kalendaru je praznik. Ne navodi nijednog istoričara ni crkveni izvor. Ne kaže kada je Stefan proglašen svetim, niti odakle potiče običaj iz podnaslova.
Ne kaže ni gde je Jelena sahranjena, iako je to jedno od otvorenih pitanja u literaturi.
Tekst ima i nekoliko slovnih grešaka, što govori da je žurno uređen.
„Običaj nalaže“
Jedini običaj iz teksta: danas treba uraditi bar jedno dobro delo u njihovu čast.
Za njega nismo našli izvor. Tekst ga pripisuje „običaju“. Ista rečenica, u gotovo istom obliku, objavljena je i u Novostima 2023. godine. Zabrana poslova, vremenska verovanja ni hrana ne pominju se nigde.
Dobro delo nije za osudu, naprotiv. Samo ne treba pretpostavljati da je to stari običaj sa dugom istorijom. Nismo našli dokaz ni da jeste, ni da nije.
Isti tekst svake godine
Mondo, Novosti i drugi portali svake jeseni objavljuju gotovo isti sadržaj: biografija, molitva, jedno dobro delo. Zato ovaj tekst treba pisati kao proveru i objašnjenje, a ne kao novu vest.
Šta ostaje
Ostaju dva datuma za isti praznik, jedna istorijska ličnost obavijena predanjem i običaj koji je lepa preporuka, ali bez poznatog izvora.
Za verske i istorijske detalje obratite se crkvenim izvorima i istoričarima. Ovaj tekst je informativne prirode.
Priču prenosimo prema pisanju portala Mondo (17. oktobar 2026), a podatke proverili prema Wikipediji (Stefan Štiljanović i Jelena Štiljanović), Pravoslavnoj crkvi u Americi (Saint Elena of Serbia) i Novostima (17. oktobar 2023).
