Bugarska, avgust 1991. godine. Saša Popović je sa Lepom Brenom bio na turneji kada su, zahvaljujući tamošnjim zvaničnicima, dobili priliku koju retko ko dobija — susret sa Babom Vangom, čuvenom slepom proročicom čije je ime tada već bilo poznato širom Balkana.
Popović je o tom susretu, godinama kasnije, ispričao detalje koji zvuče kao scena iz filma.
Dve kockice šećera pod jastukom
Pre samog susreta, žena iz Vangine okoline dala im je po dve kockice šećera, umotane u salvetu — trebalo je da ih tu noć stave pod jastuk, a sutradan ih donesu proročici.
„Brena i ja smo otišli i dobili po dve kocke šećera“ — prisetio se Popović.
Ritual je, prema običaju koji je pratio susrete sa Vangom, trebalo da posluži kao svojevrsna veza između posetioca i proročice pre nego što im uopšte kaže bilo šta.
„Ne ponavljam dva puta, zato slušaj“
Kada je došao red na Popovića, Vanga mu je, prema njegovom prepričavanju, uputila upozorenje pre nego što je počela da govori — da neće ponavljati rečeno, pa je bolje da dobro sluša.
Ono što je usledilo, tvrdio je Popović, bili su detalji o njegovom životu za koje proročica nije imala načina da ih zna — od toga da mu je otac poginuo u saobraćajnoj nesreći, do toga da mu majka više ne pali sveću za slavu.
Predvidela je i da će se grupa „Slatki greh“ raspasti, kao i da će on, u kasnim četrdesetim, postati jedan od najuticajnijih ljudi u srpskoj zabavnoj industriji — što se, gledano iz današnje perspektive, i obistinilo.
Predviđanje koje je najviše pamtio
Od svih stvari koje mu je te godine rekla, jedna je ostala urezana najdublje — ona o dužini njegovog života.
„Umrećeš u 86. godini prirodnom smrću. Nećeš stradati, niti ćeš postradati od bilo kakvog oružja. Zaspaćeš i nećeš se probuditi“ — preneo je Popović njene reči.
Ova rečenica je, prema onima koji su ga poznavali, ostala sa njim decenijama — ne kao izvor straha, već kao neobična, gotovo umirujuća misao o sopstvenoj budućnosti.
Šesnaest godina ranije nego što je „predviđeno“
Saša Popović preminuo je 1. marta 2025. godine, u 70. godini života — šesnaest godina pre nego što mu je, prema sopstvenom prepričavanju, Baba Vanga predvidela da će zaspati i ne probuditi se.
Ova razlika između predviđanja i stvarnosti ne umanjuje težinu priče — naprotiv, upravo zbog nje se o ovom susretu ponovo govorilo nakon njegove smrti, kao o jednom od onih detalja koji, u retrospektivi, dobijaju sasvim novu težinu.
Brena je bila tu od samog početka
Ono što ovu priču čini posebnom jeste i to da Popović nikada nije pričao o ovom susretu kao o nečemu što je doživeo sam — Lepa Brena je, prema njegovim rečima, bila uz njega od trenutka kada su zajedno dobili kockice šećera, pa sve do izlaska iz Vangine sobe.
Brena je, u sopstvenim, kasnijim intervjuima, takođe pričala o svojim susretima sa proročicom — o tome kako je i sama, u drugoj prilici, dobila predviđanja o sopstvenoj karijeri i porodici. Njena i Popovićeva priča o Vangi tako, godinama unazad, čine deo iste, upečatljive glave u istoriji Grand producentske kuće — dvoje ljudi koji su, u istom trenutku, stajali pred istom proročicom, i oboje ponela sećanje koje su kasnije prepričavali javno.
Vanga je pogađala i grešila — kao i uvek
Baba Vanga je tokom decenija postala simbol proročanstava koja dele javnost — jedni ističu tačna pogotke, drugi podsećaju na ona koja se nikada nisu obistinila. Popovićev slučaj sadrži oboje u istoj priči: detalje iz prošlosti i karijere koji su se, prema njegovim rečima, pokazali tačnim, i predviđanje o dužini života koje se, u konačnici, nije ostvarilo onako kako je izgovoreno.
Upravo ta kombinacija — dela koji pogađaju, i dela koji ne — najbolje objašnjava zašto priče o Vangi, decenijama nakon njene smrti, i dalje privlače toliku pažnju.
