Šta tvrdi stari tekst
Raniji tekst na našem sajtu navodi tri rečenice koje, kako se tvrdi, izgovaraju „najgori manipulatori“. Prva je „Previše se brineš, sve preuveličavaš“. Druga je „Ti si stvarno dobra osoba, ali mislim da nam treba pauza“. Treća je „Gde ti je smisao za humor? Sve shvataš previše ozbiljno“.
Naslov je obećao više nego što tekst može da ispuni. Nijedna pojedinačna rečenica ne dokazuje da je neko manipulator, a to smo u preradi morali da kažemo otvoreno, već na početku.
Zato smo proverili šta o tome kažu stručni izvori.
Rečenica nije presuda
Američko psihološko udruženje (APA) u tekstu o često pogrešno korišćenim izrazima citira kliničku psihološkinju Sarah Bishop. Ona gaslighting opisuje kao manipulativno ponašanje u kojem neko namerno obmanjuje druge da bi im naneo štetu.
Bishop dodaje da sebičnost ili drugačije viđenje događaja ne čine nekoga automatski osobom koja vas gaslajtuje. Olako korišćenje ovih izraza, upozorava ona, razvodnjava njihovo značenje.
Drugim rečima, i neko ko vas iskreno ne razume može da kaže „preuveličavaš“. Razlika je u nameri i u ponavljanju, a ne u samim rečima.
Šta radi odbacivanje osećanja
Prva i treća rečenica spadaju u ono što stručnjaci zovu invalidirajući odgovori, to jest odgovori koji osećanja druge osobe predstavljaju kao neopravdana ili preterana.
Studija Chada Shenka i Alana Fruzzettija iz 2011, objavljena u časopisu Journal of Social and Clinical Psychology, poredila je invalidirajuće i validirajuće odgovore. Učesnici izloženi invalidirajućim odgovorima pokazali su više negativnog afekta, ubrzaniji puls i veću provodljivost kože.
Na stranici koju smo otvorili nema podataka o veličini uzorka ni o ograničenjima, pa te nalaze ne treba preuveličavati. Oni ne govore ko je „manipulator“. Pokazuju samo da stalno odbacivanje osećanja ima merljiv učinak na stres.
Pauza i „šala“: šta ne možemo da potvrdimo
Nismo pronašli istraživanje koje analizira upravo ove tri rečenice, niti dokaz da su one tipične za manipulatore. Tumačenje druge rečenice kao načina da se drži kontrola kroz neizvesnost, i treće kao uvrede prerušene u šalu, potiče iz izvornog teksta. Nismo uspeli da ga potvrdimo.
Pauza u vezi može biti i iskren, makar nespretan predlog. Šala može biti neukusna, a da iza nje ne stoji zla namera.
Ono što se može posmatrati jeste obrazac. Da li se isto događa iznova? Da li vaša osećanja uvek završe kao vaša greška? Da li posle takvih razgovora sumnjate u sopstvenu procenu?
Važno je i ko govori i u kom kontekstu. Ista rečenica između dvoje ljudi koji se inače poštuju i u odnosu u kojem se osećanja redovno ismevaju ne znači isto, a ton, učestalost i posledice govore više od same formulacije.
Kada obrazac prelazi granicu
Britanska zdravstvena služba NHS emocionalno zlostavljanje opisuje kao ponašanje koje uključuje ponižavanje, okrivljavanje druge osobe, odsecanje od porodice i prijatelja, kontrolu novca i praćenje društvenih mreža. Navodi da se zlostavljanje uvek tiče moći i kontrole i da može biti zlostavljanje čak i ako vaše iskustvo nije na njihovom spisku.
Jedna neprijatna rečenica to nije. Ponavljano ponižavanje, izolacija i kontrola jesu razlog za ozbiljnu pažnju.
NHS savetuje da o tome kažete nekome kome verujete, na primer lekaru, i da se obratite specijalizovanim organizacijama. Ne morate da čekate da dođe do hitne situacije. Ako ste u neposrednoj opasnosti, potražite hitnu pomoć.
Šta ostaje
Verujte sopstvenom osećaju, ali ga proverite. Gledajte šta se ponavlja tokom meseci, a ne koja je rečenica izgovorena u jednom razgovoru.
Ako se u ovome prepoznajete, obratite se osobi od poverenja ili stručnoj službi u svom mestu. Razgovor sa stručnjakom može da pomogne da razlikujete običnu svađu od obrasca.
Ovaj tekst je informativne prirode i nije psihološki savet. Ako vam je bezbednost ugrožena ili imate tegobe, obratite se stručnoj osobi ili službi u svom mestu.
Ovo je prerađena i dopunjena verzija ranijeg članka na Zanimljivo.rs. Podatke proverili prema APA Monitor on Psychology (2024), Shenk i Fruzzetti (2011), Penn State, NHS: Getting help for domestic violence and abuse.
