Između dva praznika posvećena Bogorodici — Velike Gospojine, koja se slavi 28. avgusta, i Male Gospojine, koja pada 21. septembra — postoji poseban vremenski period koji narodno predanje smatra izuzetno značajnim.
Kako se zove ovaj period
Ovaj interval u narodu nosi naziv „Međudnevnica“, odnosno „Međugospojinci“, dok se u Hercegovini naziva „Nesnovica“.
Vreme kada se beru najjače lekovite trave
Prema etnološkinji prof. dr Vesni Marjanović, biljke ubrane tokom ovog perioda smatraju se nosiocima izuzetno snažnog dejstva, zbog čega se period do 21. septembra tradicionalno smatra idealnim za branje lekovitog bilja.
Među biljkama koje se posebno beru tokom Međudnevnice nalaze se hajdučka trava, kičica, ricinus, konjski bosiljak, papričica, ugaslica i cvet lipe.
Kada je reč o plodovima, ubiraju se dren, šipurak, mušmula, glog, šljive, sitne zelene lubenice i razne sorte jabuka — plodovi za koje se veruje da štite domaćinstvo od bolesti i donose blagostanje.
Zabrana koja važi samo za žene
Jedan od zanimljivijih običaja ovog perioda odnosi se isključivo na žene — savetuje im se da tokom Međudnevnice ne započinju nove poslove ili projekte, već da se posvete završavanju onoga što je već ranije početo.
Ovo ograničenje, prema predanju, ne važi za muškarce.
Običaj vezan za jaja
Poseban običaj odnosi se i na jaja koja kokoške snesu tokom Međudnevnice — prema predanju, ona se ne prodaju niti jedu, već se čuvaju isključivo za priplod.
Period kada treba biti oprezan napolju
Narodno predanje savetuje dodatan oprez tokom boravka na otvorenom u ovom periodu.
Prema popularnom verovanju, zmije su tokom Međudnevnice najopasnije i najagresivnije. Postoji i predanje da Sveti Sava tokom ovih dana pregovara sa divljim životinjama o šteti koju smeju da nanose tokom zime.
Venčanja nekad i sada
Iako se ovaj period nekada tradicionalno izbegavao za venčanja, savremeni parovi danas sve češće biraju baš „lepe septembarske dane“ ovog perioda za svoje svadbe, bez ikakvog ustručavanja prema starim verovanjima.
Vreme pomirenja i obnavljanja prijateljstava
Osim verovanja vezanih za bilje i opasnosti, Međudnevnica je tradicionalno bila i period pogodan za susrete, obnavljanje prijateljstava i rešavanje sporova pre dolaska zime.
Ova društvena dimenzija perioda, čini se, često biva zasenjena pričama o lekovitom bilju i zmijama, iako je jednako, ako ne i više, važna za razumevanje šire slike ovog narodnog predanja.
Zašto je baš ovaj period smatran posebnim
Kraj avgusta i početak septembra u narodnom kalendaru tradicionalno predstavljaju prelaz između leta i jeseni — trenutak kada priroda dostiže svoj vrhunac zrelosti, pre nego što počne da se priprema za mirovanje tokom hladnijih meseci.
Upravo se ta prelazna priroda perioda, prema mnogim etnolozima, i ogleda u verovanju da biljke ubrane baš tada nose posebnu snagu — kao da apsorbuju poslednju energiju leta pre nego što jesen preuzme svoje.
Predanje koje i danas živi
Iako većina ovih verovanja danas više ima simboličan nego doslovan značaj, period između Velike i Male Gospojine i dalje se u mnogim krajevima Srbije i regiona doživljava kao poseban, sa sopstvenim, jasno određenim pravilima ponašanja — nasleđe koje generacije i dalje prenose, čak i kada se njegovo poreklo pomalo izgubi u vremenu.
