Retko je koji poglavar Srpske pravoslavne crkve ostavio tako dubok trag skromnošću i jednostavnošću kao patrijarh Pavle.
Ta ista jednostavnost ogledala se i u njegovom odnosu prema molitvi — kratkoj, iskrenoj, upućenoj u svakom trenutku dana.
Čitati, ne izgovarati napamet
Patrijarh Pavle je smatrao da je važnije čitati molitve nego ih izgovarati napamet.
Razlog je jednostavan — kada se molitva izgovara automatski, um lako odluta na druge stvari. Čitanje, prema njegovom učenju, zahteva pažnju koju napamet izgovorene reči često ne dobiju.
Ipak, verovao je da bi svako od nas trebalo neprekidno da se moli — ne kako bi izbegao iskušenja, već kako bi bio spreman kada ona dođu.
Šta znači „neprekidna molitva“
Prema njegovom tumačenju, neprekidna molitva ne znači da čovek danima izgovara reči.
Znači, kako je sam objašnjavao, „stalno Boga da se sećamo i osećamo ga uvek pred sobom kako gleda na sva dela, namere i pomisli naše.“
Savetovao je da se Gospodu obraćamo od srca, kroz kratke molitve prilagođene trenutku u kom se nalazimo.
Molitve za svaki trenutak dana
Za početak dana, ili početak bilo kog posla, koristio je jednostavnu formulu: „Bože, pomozi! Gospode, blagoslovi!“
Za kraj dana, ili kraj posla: „Slava ti, Gospode! Blagodarim ti, Bože!“
A u trenucima nevolje ili iskušenja, preporučivao je nešto dužu, ali i dalje jednostavnu molitvu: „Gospode, spasi! Bože, milostiv budi meni grešniku! Gospode Isuse Hriste, sine božji, pomiluj me grešnog! Presveta Bogorodice, spasi nas!“
Verovao je da ovakve kratke molitve imaju moć da uteše i smire — i da bi ih trebalo izgovarati što češće, ne čekajući posebnu priliku.
Čovek koji je živeo ono što je propovedao
Patrijarh Pavle, rođen kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u Kićevcu, postao je 44. patrijarh Srpske pravoslavne crkve 1990. godine.
Ono po čemu je najviše ostao upamćen nije titula, već način života. Sam je kuvao, šio, popravljao sopstvenu obuću. Birao je najmanju sobu u Patrijaršiji, spavao na gvozdenom krevetu sa kukuruzovinom umesto dušeka, i vozio se javnim prevozom poput bilo kog običnog građanina.
Uprkos najvišem položaju u crkvi, do kraja života zadržao je skroman, gotovo asketski način života.
Reči koje su ostale iza njega
Jedna od njegovih najpoznatijih misli glasi: „Ljubav je najveća vrlina. Sve što čovek deli sa drugima, umanjuje se, osim ljubavi. Što više daješ, više imaš.“
Ta rečenica, kao i njegove kratke svakodnevne molitve, i danas se prenose s kolena na koleno — kao podsetnik da vera ne mora biti komplikovana da bi bila duboka.
Jednostavnost kao najveća pouka
Možda je upravo to najveća pouka koju je patrijarh Pavle ostavio — da nekoliko iskrenih reči, izgovorenih od srca, mogu značiti više od dugih i komplikovanih rituala.
